Tema - Srbija

Podsticaji poljoprivredi, u potrazi za najboljim rešenjem

Iako se još ne zna ko će biti ministar poljoprivrede, u Ministarstvo već stižu predlozi stručnjaka, ali i poljoprivrednika o tome kako podstaći poljoprivrednu proizvodnju.

Model subvencionisanja poljoprivrede neće biti promenjen, makar ne dok ne dobijemo novu vladu odnosno resornog ministra, stiže odgovor iz Nemanjine posle medijskih nagađanja da li će subvencije biti promenjene, odnosno ukinute.

Malima ili velikima, seoskim domaćinstvima ili agrarnim kompanija - kome više pomoći? Mišljenja stručnjaka o tome nisu uvek saglasna, budući da poljoprivreda ima i razvojni i socijalni karakter.

"Sistem subvencija bi trebalo preusmeriti na ljude koji se čisto time bave, kojima je osnovno zanimanje poljoprivredna delatnost, koji nemaju druge izvore prihoda da bi pristojno mogli da žive od tog svog rada", smatra Marko Mitrović, ratar iz Grocke.

U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije kažu da subvencije treba da budu na nivou zemalja u okruženju.

"Povećati agrarni budžet, sarađivati sa poljoprivrednicima na većem nivou nego što je to bilo u prethodnom periodu", rekao je Jovica Jakšić iz Asocijacije.

U zapadnoj Srbiji treba podsticati malinare, tamo gde najbolje uspeva i žito, odnosno gde su najbolji uslovi za odgoj stoke, razvijati te sektore. Ovako otprilike izgleda predlog Privredne komore Srbije za novi model subvencija.

"Potrebno je da se uradi regionalizacija proizvodnje poPljoprivredno prehrambenih proizvoda, to znači da se omogući bolji put za plasmane podsticaja koji su planirani agrarnim budžetom. To isto znači da će određeni regioni biti prepoznati za stimulacije u toj proizvodnji a generalno to ne znači da će nekome ko želi da se bavi određenom proizvodnjom na svojim parcelama to biti zabranjeno", objašnjava Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije.

Postojeći sistem subvencija nije dao dobre rezultate, smatra i agroekonomista Milan Prostran. Predlaže model finansiranja poljoprivrede koji je ukinut 1994. godine.

"Podrazumeva zakonska rešenja kojima će se omogućiti da naši farmeri koriste kreditna sredstva za kratkoročna finansiranja sa kamatnom stopom ne većom od jedan do dva odsto, a za investicione kredite sa kamatnom stopom ne većom od 0,15 posto. Znači, tu je u pitnju nekoliko segmenata - od kredita koji bi se dobijali preko kreditnih linija Svetske banke i drugih, do naravno sredstava koje će obezbediti domaće banke zajedno sa državom sa finansiranjem kamate", rekao je Prospan.

Najveće zamerke poljoprivrednika čule su se početkom godine kada je smanjen podsticaj za ratarsku proizvodnju sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru. Dovoljne ili ne, subvencije će ovakve kakve su ostati, u najmanju ruku do dolaska nove vlade odnosno ministra poljoprivrede i možda njegove nove agrarne politike.