Tema - Srbija

Prelevmani ostaju ako EK da zeleno svetlo

Vlada Srbije i dalje je za pregovaračkim stolom sa predstavnicima Evropske komisije po pitanju produžetka, ili ukidanja, prelevmana na uvoz mleka i mlečnih proizvode koji su na snazi do 1. jula.

Od ishoda tih razgovora zavisiće hoće li domaća mlekarska industrija moći da računa na carinsku zaštitu i u narednih šest meseci. Ukoliko se to ne dogodi, tvrde proizvođači, Srbiju bi mogli da preplave evropski viškovi jeftinog mleka što bi dovelo u pitanje opstanak domaće proizvodnje.

Da li je realno očekivati da će EK (kada se sada već pita) naprasno promeniti mišljenje i dati zeleno svetlo za produžetak prelevmana koji su uvedeni pre više od godinu dana? Poznato je do sada nije bila blagonaklona i da je Srbija više puta javno upozorena da poštuje odredbe SSP-a i „odblokira” uvoz.

Kako za „Politiku” kaže dobro obavešteni izvor blizak kabinetu premijera, naša trenutna pozicija nije zavidna ali se svi nadaju pozitivnim rezultatima. I pored toga što nam je posredno predočeno da bi odgovor Brisela na produžetak prelevmana mogao da izazove kontramere – ukidanje povlastica za uvoz sezonskog voća iz Srbije na tržište Evropske unije.

– Mi imamo svoje dobro utemeljene argumente i stav vlade je da postoji opravdan razlog da zadržimo prelevmane i tako zaštitimo domaću industriju. Tim pre što mi nismo zaustavili uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU. Naprotiv, od uvođenja prelevmana, on je u porastu, a ne u padu. Mislim da je do sada najveći problem bila loša komunikacija jer su neke odluke donošene u poslednjem momentu i bez ikakve konsultacije sa EU – kaže naš sagovornik dodajući da je predstavnicima EK jasno da Srbija, koja ima aranžman sa MMF-om, nije u mogućnosti da poveća podsticaje proizvođačima mleka iz ograničenog agrarnog budžeta, kao što države Unije mogu i čine.

Sa druge strane, ulog je preveliki – kockamo se sa 325 miliona evra koliko se procenjuje da vredi izvoz smrznutog i svežeg voća u EU. Zbog toga, navodno, pokušavamo da EU ponudimo neku vrstu kompenzacije i skinemo carine na neke industrijske proizvode koji nisu iz sektora poljoprivrede i koji su manje značajni za Srbiju.

Zvaničan odgovor o toku pregovora sa EK juče nismo dobili u Ministarstvu poljoprivrede. Predstavnici mlekarske industrije Srbije nedavno su apelovali na vladu da zadrže zaštitne mere za uvoz mleka i mlečnih proizvoda.

– Već godinu i po dana bavimo se ovom temom što je doprinelo da mlekarska industrija ostane na nogama. Proizvodnja je u 2015. godini povećana za 0,5 odsto, u odnosu na godinu ranije, na šta je značajno uticala zaštita tržišta. Nadam se da će prelevmani ostati na snazi u suprotnom proizvodnja mleka će biti ugrožena – kaže Živanko Radovančev, direktor zrenjaninskog „Mlekoprodukta”. Nada se, dodaje, da će za novu vladu pitanje opstanka mlekarske industrije biti među prvim tačkama dnevnog reda.

Stav mlekarske industrije je da je neophodno zadržati postojeći režim zaštitnih mera i da su danas ti razlozi jači nego pre godinu dana (kada je zaštita uvedena) jer je cena mleka u EU još niža nego u istom periodu prošle godine.

Evropski proizvođači su, ističe naš sagovornik, i pored naše „antidamping” zaštite danas konkurentniji sa cenom mleka. Grupacija mlekarske industrije PKS nedavno je upozorila da bi gubitkom domaće sirovine tržište postalo zavisno od uvoza mleka i mlečnih proizvoda.

Na evropskom tržištu, poslednjih godinu i po dana, postoje ogromni viškovi mleka, a cene su rekordno niske. Za dve godine cena je pala za oko 35 odsto. Do toga je došlo zbog ukidanja kvota u mlekarstvu ali i blokade ruskog tržišta za evropske proizvođače.

Ukoliko ukinemo prelevmane evropski viškovi bi, kako tvrde, bukvalno preplavili naše tržište. Upravo to se dogodilo u Hrvatskoj koja je nepripremljena ušla u EU, a danas uvozi gotovo polovinu sirovog mleka za domaće potrebe.

– Mi smo već izloženi većoj konkurenciji i imamo manju zaštitu po SSP-u nego što su Hrvati imali kada su ušli u EU i zato smatram da ne bi mogao da nam se dogodi takav scenario – smatra Radovančev.

U Srbiji ima oko 20.000 farmi koje se bave proizvodnjom mleka, a godišnji otkup je oko 900 miliona litara. Ukidanje prelevmana najteže bi podneli veliki sistemi.