Tema - Srbija

Lešnike skoro niko ne uzgaja

Uzgoj leske iziskuje manja ulaganja nego drugo voće a period eksploatacije je od 50 i više godina. Međutim, i pored toga Srbija, kaže prof. dr Čeda Oparnica sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, daleko zaostaje za Turskom, koja daje čak 70 odsto svetske proizvodnje, Italijom, Španijom, SAD-om, pa čak i Gruzijom.

"Najorganizovanija proizvodnja leske je u Italiji u kojoj imaju veoma savremene plantažne zasade sa kompletnim sistemima za navodnjavanje i primenom svih agro i pomotehničkih mera za razliku od Turske gde su najveće populacije leske na strmim padinama na ka obodima Crnog mora. Tek u poslednje vreme oni podižu savremene zasade na savremenim principima", kaže profesor Oparnica.

O uzgoju leske u Srbiji ne vodi se ni statistika. Potrebe domaćeg tržišta i agroekološke povoljnosti otvaraju vrata ne maloj proizvodnji što je propoznao italijanski Ferero koji planira zasad na deset hiljada hektara.

"Otprilike kažemo da zadovoljavamo desetak odsto sopstvenih potreba a sve ostalo uvozimo. Na sreću kompanija Ferero, kao jedna od najvećih u svetu, dolazi, podiže svoje zasade sa planom da uz saradnju sa domaćim kooperantima, pokrije deset hiljada hektara", dodaje prof. Oparnica.

Vlada Rankov iz Poljoprivredne stanice Vrbas, koja je bila domaćin predavanja o uzgoju lešnika, kaže da su zasadi leske neznatni u Južno-bačkom okrugu.

"Proizvođači, koji to rade, nisu dovoljno upoznati u samu proizvodnju. Ovo je jedan način da se upoznaju još bolje i da, naravno, možda i prošire svoje zasade i površine pod leskom", objašnjava Rankov.

Isplativost leske, naglašava Oparnica, je i u činjenici da pet hektara pod njom zadovoljava sve potrebe četvoročlanog domaćinstva.