Izdvajamo - Srbija

NBS: Banke stabilne i likvidne

Intervencijama Narodne banke Srbije ublažene su spoljna i unutrašnja neravnoteža i poboljšani uslovi za održivi rast, ocenila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Bankarski sistem u Srbiji, uprkos spoljnim izazovima uključujući i Bregzit, ostao je stabilan i otporan na poremećaje iz međunarodnog okruženja, istakla je Tabakovićeva. Rešavanje pitanja relativno visokog nivoa loših kredita ostaje jedan od prioriteta.

"Nakon konstantnih pritisaka s kraja prošle i početkom 2016. godine, trebalo je da se dogodi ogroman šok poput Bregzita, koji bi svima ukazao na značaj i posvećenost NBS i ulogu centralne banke u očuvanju stabilnosti", rekla je Tabakovićeva na predstavljanju Godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2015.

Turbulencije iz međunarodnog okruženja nisu zaobišle ni Srbiju kao malu, otvorenu ekonomiju, primetila je Tabakovićeva, dodajući da NBS nije čekala da Srbiju "zapljusnu talasi neizvesnosti", već je reagovala pravovremeno u saradnji sa Vladom Srbije.

"Delovali smo proaktivno, nepristrasno, a povećana je efikasnost intervencija. Poboljšana je komunikacija sa svim učesnicima i koordinacija sa vladom", istakla je guverner NBS.

Tabakovićeva je istakla da međunarodni portfolio investitori sa poverenjem gledaju u vladu i finansijsku stabilnost zemlje, i pokazuju da su spremni da dugoročno ulažu u dinarske hartije od vrednosti. Naglasila je da su intervencijama NBS ublaženi spoljna i unutrašnja neravnoteža i poboljšani uslovi za održiv rast.

Tabakovićeva je rekla da bankarski sistem ostaje adekvatno kapitalizovan i visoko likvidan, što je, kako je ukazala, potvrđeno i posebnim dijagnostičkim ispitivanjima najvećih banaka u Srbiji. Navela je da ni kod jedne od 14 banaka koje su obuhvaćene istraživanjem, i koje obuhvataju više od 80 odsto aktive bankarskog sistema, nije utvrđen nedostatak kapitala.

Guverner je, predstavljajući rezultate rada centralne banke, istakla da je referentna kamatna stopa snižena za 7,7 odsto na nivo od četiri odsto.

"Da takva kamatna stopa funkcioniše na dinarskom segmentu tržišta potvrđuje istovremeno smanjenje kamatnih stopa stanovništvu i privredi za 10 procenata", navela je Tabakovićeva.  Dodala je da je fiskalni deficit na najnižem nivou od 2008, a dobar rezultat je i niska inflacija.

Prema njenim rečima, dinar je za 19 meseci oslabio dva odsto, a to je učinjeno korišćenjem deviznih intervencija na efikasan način, štedljivo i proaktivno, pri čemu su devizne intervencije za 2015. i 2016. kumulativno posmatrano povećane za 25 miliona evra. Ipak, navodi ona, rešavanje pitanja relativno visokog nivoa loših kredita (NPL), ostaje jedan od prioriteta.

"Prvi rezultati su već vidljivi, učešće NPL-ova je smanjeno i u maju ove godine je iznosilo 20,3 odsto", rekla je ona, napomenuvši da je NBS za sveobuhvatan pristup u rešavanju loših kredita dobila pohvale Evropske komisije i Evropske centralne banke, koje su istakle da bi model po kojem je te kredite rešavala NBS trebalo da primenjuju i druge zemlje.

Nema razloga za brigu, NBS radi svoj posao

Tabakovićeva je istakla da građani nemaju razloga za brigu zbog posledica Bregzita i vesti o problemima italijanskih banaka, jer srpska centralna banka radi svoj posao i ide u susret događajima. Naglasila je da NBS nije čekala da se desi Bregzit, jer ne posmatra pasivno stvari, već ide u susret događajima.

"Intervenisali smo par dana pre da se ne stvori negativna psihologija. Uspeli smo da sa vrlo malim iznosom smirimo tržište i pokažemo šta se dešava", objasnila je Tabaković.

Naša zemlja će, kaže, imati posledice u onoj meri u kojoj Bregzit ima posledice po spoljnotrgovinske partnere u EU, odnosno koliko bude uticao na njihov rast. Uticaće, dodala je, kroz kaptalne tokove, jer koliko brzo investitori ulaze u kupovinu hartija od vrednosti, tako i izlaze.

"Naš zadatak je da brod održimo stabilnim u trenutku kada nas sa svih strana zapljuskuju izazovi", istakla je guverner NBS.

Tabakovićeva je najavila da će NBS dalje pratiti kretanje tokova kapitala i učešća Velike Britanije u svemu tome. Kao što se ponašala za vreme krize u Grčkoj, i u slučaju Bregzita NBS je sanirala ono što su mogli biti uticaji, podvukla je Tabakovićeva. Takođe se osvrnula da postoje priče o problemima italijanskih banaka, podsetivši da su strane banke u Srbiji posebna pravna lica sa uplaćenim kapitalom i koja posluju po našim zakonima.

"Mi smo spremni da reagujemo na svaki način da se ništa ne desi", poručila je Tabakovićeva.

Guvrenerka odgovara i na pitanje da li zbog niskih kamata na štednju u evrima treba preusmeriti deo devizne rezerve u druge investicije.

"Devizne rezerve su devizne rezerve i one služe kao rezerve i one su u Srbiji na visokom nivou. Završili smo godinu sa 10,3 milijarde evra od čega je 18,5 tona zlata. Negde oko sedam odsto zlata učestvuje u tim deviznim rezervama i nalaze se uglavnom kod nas, a ostatak tih deviznih rezervi služi onoj nameni kojoj i treba da služi, stabilnosti i pokriću ne samo tromesečnom što je minimum nego 7,6 meseci uvoza deviznim rezervama koje imamo", napomenula je guverner.

Domaće banke položile su i stres test koji je u više navrata sprovela Narodna banka da bi u slučaju najgoreg scenarija banke koje posluju u Srbiji imale dovoljno kapitala za nastavak rada.

Govoreći o najavama poskupljenja svinjskog mesa, Tabakovićeva kaže da će to podići inflaciju za najviše 0,4 odsto. U vezi sa navodima pojedinih medija o mogućoj prodaji Komercijalne banke francuskoj Sosijete ženeral banci, guvernerka kaže da Narodna banka ne učestvuje u tim pregovorima, ali podržava sve što konsoliduje tržište.