Tema - Srbija

Trgovci priznaju "ček na poček" samo polovine banaka

Najveći trgovinski lanci i dalje rangiraju banke, prema njima znanim kriterijumima, pa u većini njih prolaze čekovi „na poček” samo polovine od 30 banaka koje zvanično posluju na tržištu Srbije. Zato se nemojte iznenaditi ako, tek pred naplatnom kasom, saznate da čekom svoje matične banke više nećete moći da koristite tu pogodnost.

Ovu praksu prvi je započeo „Delez” (početkom prošle godine) kada je doneo internu odluku da u „Maksiju” i „Tempu” na odloženo mogu da plaćaju samo korisnici čekova osam banaka, pod obrazloženjem da žele da smanje rizik naplate čekova.

U međuvremenu, „Delez” je listi pridodao još svega nekoliko banaka a ubrzo su istu strategiju primenili i ostali veliki trgovci. U radnjama „Ideje” potrošače informišu da odobravaju „poček” za korisnike čekova 18 banaka.

U domaćem lancu „Dis” se, takođe, može plaćati na odloženo od 30 do 90 dana (u zavisnosti od iznosa računa) a na pozitivnoj listi ovog trgovca takođe je svega petnaestak banaka. Čekove nekih banaka u velikim trgovinama ne prihvataju ni kao sredstvo plaćanja.

Ostaje nejasno kojim su se parametrima upravljali u kreiranju tih lista koje se čak ni ne podudaraju kod svih trgovaca. Do zaključenja ovog broja dobili smo samo odgovor od „Disa”, gde kažu da su takvu odluku doneli nakon negativnog iskustva i štete koje je društvo pretrpelo gašenjem Univerzal banke.

– Procenili smo da to može da predstavlja rizik po finansijske interese privrednog društva. Iz tog razloga menadžment je razmotrio pitanje rejtinga poslovnih banaka kod Narodne banke Srbije. Nakon uvida u javno objavljene podatke na sajtu NBS, zaključeno je da se čekovi poslovnih banaka, koji imaju visoku bonitetnu ocenu, mogu prihvatiti za odloženo plaćanje – navode u „Disu”.

Činjenica je da su nova pravila plaćanja mnoge podstakla da promene trgovca kod koga se godinama snabdevaju, a sve češće i banku preko koje primaju platu ili penziju. Interesantno je i to da one nikada nisu zvanično reagovale zbog potencijalnog narušavanja rejtinga. Čak i ako se izuzmu retke koje ne izdaju čekove na udaru trgovaca našle su se mnoge banke u Srbiji.

Da li trgovci na ovaj način krše propise i na osnovu čega određuju bonitet banaka koje licencira Narodna banka Srbije? Da li se tako narušava njihovo pravo da u podjednakim uslovima posluju na tržištu kao i pravo potrošača na jednak tretman. Ili trgovci o stvarnom poslovanju banaka i njihovoj (ne) likvidnosti možda znaju nešto što široj javnosti nije poznato?

U odgovoru za naš list u NBS navode da sve poslovne banke u Srbiji koje (između ostalog) izdaju i čekove, imaju važeće dozvole za rad i da su pod njihovim stalnim nadzorom. Zato preporučuju trgovcima da to imaju na umu i prekinu sa takvom diskriminišućom poslovnom praksom.

– Sve banke nalaze se u istovetnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji i moraju biti jednako, nediskriminišući tretirane. Zato preporučujemo svim trgovcima da svoju poslovnu praksu prilagode tom pravnom i činjeničnom stanju – ističu u NBS.

Takvi postupci, dodaju, mogu da navedu na zaključak da trgovci prikriveno kvalifikuju bonitet banaka bez ovlašćenja i jasnih i transparentnih kriterijuma. Zbog toga je za NBS ova praksa sporna – kako sa stanovišta diskriminacije, tako i sa stanovišta finansijske stabilnosti jer kod potrošača može da izazove pogrešnu percepciju da su samo one banke koje izdaju čekove, koje je moguće realizovati na odloženo plaćanje, dovoljno finansijski jake i stabilne.

– Može se otvoriti i pitanje potencijalne diskriminacije potrošača a ne samo banaka. Ali i protumačiti da ovakvim postupanjem pojedini trgovci narušavaju reputaciju tih banaka, koje imaju dozvolu da posluju u Srbiji. Konačno nejasni su interesi kojima se takvi trgovci rukovode i tako lišavaju sebe dodatnih izvora prihoda koje bi imali kada bi proširili saradnju sa svim bankama i njihovim klijentima – kažu u odgovoru za naš list u NBS.

Istina, plaćanje na poček nije uobičajena praksa na drugim tržištima – ček je zvanično sredstvo plaćanja ali ne i kreditiranja. Pre bi se reklo da je specifičnost Srbije uvedena pre dvadeset godina kao odgovor na krizu i slabu kupovnu moć. Jasno je da je odluka trgovaca da li će i na koji način kreditirati građane.

Prema najnovijim, nezvaničnim, podacima čak petina računa i dalje se plaća na poček pa bi za trgovce potpuno ukidanje ove mogućnosti bio ogroman rizik. Možda je upravo eliminacija određenih banaka njihov pokušaj postepenog odvikavanja od potrošačke zavisnosti o „poček” jer i sami ne uspevaju da se izvuku iz ogromnih dugova prema dobavljačima.

Samo prošle godine ceo sektor trgovine ostao je dužan proizvođačima i distributerima oko 6,4 milijarde evra što je nešto više i od ukupnog kreditnog duga građana prema bankama.

Nejasni kriterijumi

Najveći trgovci imaju svoja interna pravila za odabir banaka čije čekove priznaju kao sredstvo odloženog plaćanja i te liste se uglavnom razlikuju. Tako, recimo, u „Delezu” možete platiti na poček ako imate čekove koje su izdale: Poštanska štedionica, Komercijalna banka, Inteza, Rajfajzen, Erste, AIK banka, Unikredit, Eurobanka, Halk banka, Adiko banka, Pireus i Jubmes banka.

U „Dis” marketu, prema informacijama iz njihovog kol-centra, ta lista je nešto duža a povoljniji uslovi plaćanja važe za klijente Poštanske štedionice, Komercijalne banke, Inteze, Rajfajzen banke, Aik i Erste banke, Pireus, Unikredit i Halk banke kao i Eurobanke EFG, Findomestik i NLB banke, Vojvođanske banke, KBM banke i OTP.

Iz „Ideje„, „Rode” i „Merkatora” nismo dobili zvaničan spisak banaka.