Francuzi spasavaju proizvodnju priključnih vozila

Bez autora
Aug 29 2016

Početkom minule sedmice, verifikacijom kod nadležnog notara, ozvaničen je prethodno potpisani ugovor između francuske kompanije Trigano i proizvođača priključnih vozila, Zastave INPRO. Time su stvoreni uslovi da Francuzi konačno, posle dugotrajnog natezanja sa nadležnima u Srbiji, kupe oko 20 odsto pokretne imovine te kragujevačke fabrike. Ugovorom je precizirano da Trigano uplati 90 odsto, odnosno 258.000, od ukupno 287.000 evra, za koliko su Francuzi kupili laser, mašine i ostalu opremu za proizvodnju priključnih vozila, odnosno automobilskih prikolica. Mada u Kragujevcu ima onih koji tvrde da je deo imovine INPRO prodat u bescenje, što u poslovodstvu i fabričkom Sindikatu demantuju, reklo bi se da je od ključnog značaja to što je, zahvaljujući ovom poslovnom aranžmanu u Srbiji sačuvana bar proizvodnja priključnih vozila.

Francuzi spasavaju proizvodnju priključnih vozilaPočetkom minule sedmice, verifikacijom kod nadležnog notara, ozvaničen je prethodno potpisani ugovor između francuske kompanije Trigano i proizvođača priključnih vozila, Zastave INPRO.

Time su stvoreni uslovi da Francuzi konačno, posle dugotrajnog natezanja sa nadležnima u Srbiji, kupe oko 20 odsto pokretne imovine te kragujevačke fabrike.

Ugovorom je precizirano da Trigano uplati 90 odsto, odnosno 258.000, od ukupno 287.000 evra, za koliko su Francuzi kupili laser, mašine i ostalu opremu za proizvodnju priključnih vozila, odnosno automobilskih prikolica (preostalih 10 odsto, ili 29.000 evra, platili su prilikom preuzimanja tenderske dokumentacije).

Mada u Kragujevcu ima onih koji tvrde da je deo imovine INPRO prodat u bescenje, što u poslovodstvu i fabričkom Sindikatu demantuju, reklo bi se da je od ključnog značaja to što je, zahvaljujući ovom poslovnom aranžmanu u Srbiji sačuvana bar proizvodnja priključnih vozila.

Treba podsetiti da je proizvodnja svih ostalih vrsta vozila, pre svega automobila i kamiona - ugašena. Srbija je, tako, posle više od 70 godina sklapanja i proizvodnje lakih i srednjih kamiona (od jedne do pet tona nosivosti), zatim višedecenijske produkcije teških kamiona u pribojskom FAP-u, te poluvekovne proizvodnje automobila u nekadašnjoj Zastavinoj fabrici, kao i specijalnih (pik ap) automobila u Somboru, ostala bez sopstvene automobilske i kamionske industrije.

U Zastavi automobilima, koja je pravni naslednik nekadašnje Zastavine fabrike automobila, nedavno je pokrenut stečajni postupak, čime je najavljeno gašenje kompanije koja je motorizovala bivših SFRJ.

Stečaj je nedavno pokrenut i u Zastavi specijalnim automobilima u Somboru, za čiju je privatizaciju bilo zainteresovano nekoliko inostranih firmi.

U Zastavi kamionima, jedinoj fabrici lakih i srednjih kamiona od Torina do Bliskog istoka, pokretanje stečajnog postupka odloženo je za 2. oktobar, do kada bi, kako očekuju u Privrednom sudu u Kragujevcu, iz Ministarstva odbrane trebalo da stigne zvanična informacija da li je to preduzeće registrovano i za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, što bi sprečilo stečaj bar u onom delu Kamiona za koji je zainteresovana Vojska Srbije.

Iz pribojskog FAP-a radnici su se razbežali još proletos, čime je stavljena tačka i na proizvodnja teških kamiona.

Pre nekoliko dana, u gotovo svim elektronskim medijima, udarna vest bila je da jedna holandska kompanija otvara u Nišu fabriku za proizvodnju automobilskih delova, u kojoj će biti zaposleno 1.500 radnika.

Ono što, međutim, nije precizirano jeste da je reč o vijetnamskoj kompaniji, registrovanoj u Holandiji, te da bi onih 1.500 radnika trebalo da budu zaposleni u narednih deset godina.

Mada ničijim investicijama i kapitalu ne treba "gledati u zube", suština ove digresije jeste da podsetimo čitaoce Danasa da se nekada u Srbiji proizvodilo po nekoliko stotina hiljada automobila i kamiona visokog kvaliteta, mahom prema licencama Fijata, IVEKA i Mercedesa, koji su plasirani na tržišta širom sveta (Evropa, Afrika, Amerika). Tada su Vijetnam i druge dalekoistočne države, bile na znatno nižem nivou industrijskog i privrednog razvoja.

Srpska privreda je, međutim, u minulih četvrt veka u potpunosti devastirana, čemu su u velikoj meri "kumovale" sankcije i NATO bombardovanje (u proleće 1999. godine), u kojem su, gotovo u potpunosti, bili razoreni pogoni Zastavinih fabrika za proizvodnju automobila i kamiona.

Potom je, nakon petooktobarskih promena 2000, usledio proces tranzicije srpske privrede, koji još nije završen, a čije je glavno obeležje bila pljačka i uništavanje privrednih potencijala. O razmerama agonije u koju je Srbija zapala krajem 80-ih prošlog veka, najbolje svedoči činjenica da je Kragujevac, u kome su davne 1853, postavljeni temelji industrije na Balkanu, i gde je bila locirana Zastava, najveći industrijski kompleks u bivšoj SFRJ, od početka 90-ih do starta proizvodnje prvog Fijatovog modela u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija, postao svojevrsna "dolina glada".

Nevolja je što bi Kragujevac, posle otpuštanja više od 1.000 radnika u Fijatovoj fabrici i njenim dobavljačkim firmama, i gašenja proizvodnje kamiona, u dogledno vreme mogao ponovo da postane dolina gladi.

Poznavaoci domaćih privrednih (ne)prilika smatraju da je tako nešto ne samo moguće, nego najverovatnije i izvesno, ukoliko u Kragujevcu, u narednih godinu dana, ne bude realizovana neka ozbiljnija investicija. Ili ako u Fijatovoj fabrici, u dogledno vreme, ne počne proizvodnja još jednog modela automobila.

Nastavak izvoznog posla

Francuzi su u obavezi da preuzmu i 160 radnika INPRA, od kojih su polovina osobe sa invaliditetom, kao i da 1. septembra, u firmi koju su registrovali pod imenom Trigano prikolice, nastave proizvodnju priključnih vozila za izvoz, pre svega na francusko, ali i na još neka tržišta.

Proizvodnja u firmi Trigano prikolice će, u naredne dve godine, biti nastavljena na 4.500 kvadratnih metara u zakupljenom pogonu Zastava oružja "Sivi dom", dok će na preostalih 1.500 kvadrata te oružarske hale biti smešten onaj deo Zastave INPRO, koji Francuzi ne preuzimaju, i u kojem će preostalih 140 radnika INPRA nastaviti da proizvode metalnu galanteriju i rampe za invalide.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik