U fokusu - Srbija

Biznis voli brzu zaradu

Trgovina, prevoz, restorani, frizerski i kozmetički saloni, programiranje... To su najzastupljenije delatnosti među novoosnovanim firmama i preduzetničkim radnjama. Ako se izuzme gradnja stanova, među novajlijama u biznisu proizvođača nema ni za leka.

Redosled je sličan i među onima koji se povlače sa poslovne scene. Iako nastaju i nestaju poput "pečuraka", uslužne firme i trgovine odavno gospodare srpskom privredom u kojoj posluje jedva oko šest do sedam odsto proizvodnih preduzeća.

U prvoj polovini 2016. godine osnovana je 4.341 firma, 122 više nego u istom periodu lane. Istovremeno ih je ugašeno 1.018. U posao je ušlo i 18.299 preduzetnika, oko 3.500 više nego u prvih šest meseci 2015. godine. Ove godine je iz evidencije Agencije za privredne registre izbrisano njih 10.619.

- Na svakih 16 ili 17 uslužnih firmi dođe po jedno proizvodno preduzeće - objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

- Proizvođači moraju da ulažu daleko više u svoj posao. Da bi otplatili početno ulaganje, moraju da rade najmanje četiri godine. Uslužna firma može da bude u plusu već posle nekoliko meseci. S druge strane, proizvodne kompanije pokreću osnivanje manjih uslužnih.

Ne tako veliko početno ulaganje bilo je i presudno za odluku Marka Glišovića i Stefana Stevanovića iz Kragujevca da osnuju firmu "Brzi trčko". Umesto slike sa letovanja, ova dva devetnaestogodišnjaka su na kraju ovog leta delili flajere svog preduzeća.

- Iz zdravstvenih razloga nismo otišli na letovanje i rešili smo da prikupljeni novac uložimo u pokretanje posla - objašnjava Marko Glišović. - Razmišljali smo o uslužnoj delatnosti. Pomagaćemo ljudima, donositi hranu, namirnice, zalivaćemo cveće. Videli smo da takvi servisi postoje u većim gradovima. Nama za posao treba samo automobil i novac za poreze. Od roditelja smo dobili automobile, a od novca za more ćemo moći da pokrijemo dažbine.

S druge strane, svaka nova mašina kompaniju "Mita" iz Leskovca košta i više od 100.000 evra. Oni već tri decenije proizvode trpezarijske stolove i stolice.

- Naše mašine su zaista skupe, digitalna CNC košta više od 100.000 evra - kaže Bratislav Stevanović, zamenik direktora.

- To znači kredit na najmanje tri godine. Alat mora da se obnavlja. Kada nabavljate opremu, morate da se zadužite. Sada su kamate oko četiri odsto. S druge strane, naša marža je oko 20 odsto i od toga treba sve da finansiramo.

U industriji vredna imovina

Razlika u investicijama na kraju dovodi i do razlike u imovini. Tako, prema finansijskim izveštajima, najvećom imovinom raspolaže prerađivačka industrija - 2.600 milijardi dinara. Nasuprot njima je imovina onih koji pružaju usluge smeštaja i ishrane. Imetak im je manji od 200 milijardi dinara. Nije zanemarljiva imovina trgovaca - vrti se oko 2.100 milijardi dinara. Ugostiteljima za dlaku beži sektor snabdevanja vodom. Raspolažu imovinom vrednom malo više od 200 milijardi dinara.