Tema - Srbija

Jesmo li ekonomske patriote?

Ekonomski patriotizam ili forsiranje domaćih proizvoda, prema savremenim ekonomskim propisima, u najmanju ruku je nepoželjno i nedopustivo da ga primenjuju države. Pravila pišu najbogatiji, a stvarnost pokazuje da što je ekonomija u većim problemima to je ekonomski patriotizam građana potrebniji, kažu stručnjaci. Podsećaju da je u kampanju "Kupujmo domaće", država pre 12 godina uložila mnogo novca, a da rezultati nikada nisu izmereni.

Čokoladu iz Švajcarske, pivo iz Češke, frižider iz Kine ili isto to, ali proizvedeno u Srbiji. Šta i zašto biramo?

"Ja bih volela da naše kupujemo, ali ipak više verujemo nemačkoj robi - mada sada je sve 'made in China'", kaže jedna od anketiranih građanki, dok neki navode i da više veruju domaćem nego strancima te putuju srpske proizvode.

"Volim da kupim domaću robu zato što je naša proizvodnja i time pomažem našu privredu, a sad, ako mi se više svidi strana proizvodnja ipak ću izabrati to", ističu građani.

Kad se sve sabere i oduzme - istraživači su utvrdili da se svaki drugi kupac u Srbiji trudi da kupuje domaće. Pritom njih 83 odsto veruje da je domaća hrana kvalitetnija, ali isto toliko njih češće kupuje uvoznu obuću.

"Pre svega to zavisi od konkurentnosti i kvaliteta naše industrije i trgovci se ponašaju racionalno - oni su most između proizvođača i potrošača. oni će prodavati ono što potrošači žele da kupuju. Trgovici imaju dozu ekonomskog patriotizma, međutim, mi ne možemo da nadoknadimo u određenim kategorijama. U obući je naša proizvodnja na niskom nivou", objašnjava Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

A i ono gde kvalitetom pariramo Evropi ili za njih čak masovno proizvodimo, poput ženskih čarapa, često ni ne znamo da je domaćeg porekla - a za taj epitet kažu nije presudno ko je vlasnik fabrike

"Kada date 100 dinara za domaći proizvod često 95 ostaje u Srbiji - ide na penzije, plate, prosvetu, zdravstvo a samo pet ide u džep vlasnika firme. Kada date 100 za strani proizvod, praktično sve to napusti finansijske tokove Srbije", ističe Milan Ristić iz Udruženja "Moja Srbija".

Žarko Malinović kaže da naš životni boljitak zavisi od toga koliko podstičemo domaću ekonomiju.

"Onog trenutka kada kupimo domaće cipele, domaće odelo, mi smo omogućili da neki radnik u srpskoj fabrici dobije platu, potroši je u trgovini, da ona plati poreze - da imamo kvalitetnije školstvo, infrastrukturu", kaže Malinović.

To što na 73 dinara robe koju prodamo inostranstvu uvezemo 100 dinara pokazuje da ima još mnogo prostora da se više kupuje domaća roba. Po pravilima Evopske unije, država nema pravo da favorizuje domaće proizvođače. Ali, postoje drugi načini da se potrošač podstakne da kupuje domaće. Poput brendiranja.

"Više od dve trećine bi kupovalo domaće ako bi postojala oznaka o poreklu proizvoda", napominje Ristić.

Da ekonomski patriotizam nije stran ni najbogatijima, vidi se na gotovo svim međudržavnim sastancima. Ko god ima automobilsku industriju, na sastanak dolazi automobilom domaće proizvodnje.