Tema - Srbija

Termalne vode – neiskorišćeno mačvansko bogatstvo

Opština Bogatić u Mačvi, sa sedam bušotina termomineralne vode temperature od 50 do 80 stepeni, jedna je od 10 u Srbiji koja ne koristi te prirodne mogućnosti. Posle tri i po decenije od prvih istraživanja, jedan privrednik napravio je sportsko-rekreativni centar, a opština konkurisala za prvi projekat koji će finansirati evropski fondovi.

Da bi napravio ovaj velelepni kompleks, Beograđanin Ljubiša Dragović, kupio je u Bogatiću od više vlasnika 20 hektara poljoprivrednog zemljišta. Bez kredita i pomoći države, za nekoliko godina, izgradio je kompletnu infrastrukturu, pribavio dozvole, završio istraživanje i bušotinu.

Uz protočni bazen sa termomineralnom vodom, sada gradi prvih 30 od ukupno stotinu apartmana u radosnim bojama, za koje se već raspituju inostrani gosti.

"Projekat koji treba da traje zahteva mnogo ulaganja, vremena i truda, ali smo izuzetno zadovoljni postignutim s obzirom na to da je do sada ovuda prošlo više desetina hiljada gostiju", kaže vlasnik "Termalne rivijere" Ljubiša Dragović.

Za bušotine tople, lekovite vode čulo se i u regionu. Ružica Milićević iz Republike Srpske jednom sedmično dolazi u Bogatić po vodu, koju koristi za piće i kupanje.

"Ja imam problem s kolenom i kada se ovde okupam, nikakve medikamente ne pijem, jedino malo vežbam, mada koliko je vidim, ovde niko ništa nije uložio", kaže Ružica Milićević iz Kiseljaka.

Posle niza godina, u saradnji sa Ministarstvom energetike, opština Bogatić započela je proceduru za projekat korišćenja geotermalne vode za daljinsko grejanje 13 javnih ustanova, vredan 2,7 miliona evra, koji će se finansirati iz evropskih fondova.

"Ja se nadam da ćemo već 2018. godinu dočekati sa daljinskim grejanjem na geotermalnu energiju, jer je obnovljivi izvor energije", ističe predsednik Oštine Bogatić Nenad Beserovac.

Svakoga dana, termalne vode u Mačvi iznesu energiju koja se može porediti sa sagorevanjem 63 tone tečnog goriva. Zato Mačvani planiraju da primene takozvani prstenasti sistem daljinskog grejanja po uzoru na Segedin, koji primenom termalne vode za grejanje uštedi oko pola miliona evra godišnje.

Za ovo prirodno blago, interesovali su se brojni strani investitori, posebno za zemljište za plasteničku proizvodnju. Projekte međutim koče birokratske procedure, tj. garancije nadležnih institucija da parcele neće biti u procesu restitucije.