Tema - Srbija

Srbija sve popularnija destinacija medicinskog turizma

Medicinski, odnosno zdravstveni turizam predstavlja relativno novu granu turizma, koja je od skoro krenula sa razvojem i u Srbiji. Ova vrsta turizma u svetu beleži veoma visoke stope rasta, te danas vrednost tržišta zdravstvenog turizma premašuje iznos od 100 milijardi dolara na godišnjem nivou. Trend rasta se očekuje i u budućnosti, naročito ukoliko se u obzir uzme podatak da se danas 5% svih međunarodnih putovanja odnosi na medicinski turizam.

Autori studije „Pacijenti preko granica“ (Patient Beyond Borders), predviđaju da će tržište medicinskog turizma u narednom periodu rasti po stopi između 15 i 25 odsto. Među zemljama koje  najviše prihoduju po ovom osnovu izdvajaju se zemlje Latinske Amerike, Tajvan, Indija, Mađarska, Rumunija, Češka i Turska, a u poslednje vreme i Srbija polako  zauzima svoje mesto na ovoj mapi.

Kao razlog za ekspanziju zdravstvenog turizma u svetu, a pvenstveno u Zapadnoj Evropi i Americi, ističu se drastično niže cene uz odličan kvalitet zdravstvenih usluga u ostalim državama. Pored toga, putovanjem u stranu državu radi obavljanja određenog zdravstvenog tretmana, turisti-pacijenti značajno skraćuju vreme čekanja na konkretan zahvat u sopstvenoj zemlji.

Autori pomenute studije takođe ističu da je prosečna potrošnja turiste po poseti između 4.000 i 6.000 dolara, uključujući i trošove boravka u određenoj zemlji. Na ovaj način, ukupni troškovi turista, sa uključenim prevozom, smeštajem, intervencijom i ostalim troškovima i dalje su skoro pa dvostruko niži nego da su intervenciju obavili u svojoj zemlji, uz istovremeni odmor, obilazak i upoznavanje druge zemlje i njene kulture.

Kada govorimo o strukturi sadašnjeg ukupnog prometa zdravstvenog turizma, gotovo 40% otpada na stomatološke usluge, 42% na ortopediju, kardiologiju, kardiohirurgiju i neurohirurgiju, dok 15% ide na estetsku hirurgiju. Slični procenti se odnose i na turiste koji obavljaju medicinske intervencije i u Srbiji.

Naime, veliki broj stranih turista u poslednjih nekoliko godina posećuje Srbiju radi korišćenja usluga stomatologa, mahom na privatnim klinikama. Ranijih godina su ovaj tip usluge koristili naši ljudi koji dugi niz godina žive i rade u inostranstvu, ali su dobro upoznati sa jeftinijim cenama uz vrhunski kvalitet u svojoj domovini. Kako se dobar glas daleko čuje, sve više stranaca posećuje našu zemlju kako bi obavili neku od stomatoloških intervencija, te dentalni turizam u Srbiji sve više dobija na značaju. Usluge stomatologa u našim privatnim ordinacijama su i do nekoliko hiljada evra jeftinije nego u Evropi, a klinike po tom osnovu ostvaruju višemilionske prihode.

Osim zbog usluga stomatologa, inostrani gosti posećuju Srbiju i zbog jeftinijih kardioloških intervencija, ali i zbog ugradnje kuka ili kolena. Cene lekarskih usluga na privatnim klinikama u Srbiji i dalje su previsoke za naše građane, međutim, što se tiče stranaca, cene ovakvih intervencija su drastično niže od onih u njihovim zemljama. Tako na primer, operacija katarakte u Srbiji košta oko 1.200 evra, dok je u Engleskoj cena takve operacije negde oko 4.000 evra. Takođe, kao čest razlog posete Srbiji jeste i operacija promene pola i to mahom zbog naših specijalista u ovoj oblasti koji su poznati širom sveta.

Estetska hirurgija u Srbiji sve više dobija na popularnosti kod stranaca. Pored toga što u ovoj grani medicine imamo vrhunske stručnjake, od kojih su se mnogi školovali u inostranstvu, cene korekcija su takođe dosta jeftinije u odnosu na Zapad. Tako recimo korekcija nosa u Srbiji košta oko 2.500 evra, dok je identična operacija u zemljama zapadne Evrope iznosi negde oko 10.000 evra. Povećanje usana u Srbiji košta manje od 500 evra, a za istu uslugu u Evropi se izdvaja dvostruko veća suma.

Pored svega navedenog, stanci sve češće posećuju Srbiju radi obavljanja tretmana presađivanja kose, a povećava se i potražnja za klinikama za veštačku oplodnju kao i hemodijalizu.

Gde je problem?

Iako Srbija poseduje ogroman potencijal za visok plasman na svetskoj mapi zdravstvenog turizma, postoje brojna ograničenja zbog kojih se propušta  prilika za ostvarivanje daleko većeg priliva sredstava u budžet po tom osnovu. Neke od  zemalja u okruženju poput Mađarske i Rumunije, ostvaruju milijarde evra prihoda po osnovu zdravstvenog turizma, koliko Srbija zaradi od svih grana turizma ukupno.
Kako bi se ostvario pomak u ovoj oblasti turizma, neophodna je dobra organizacija, logistička podrška, ulaganje u marketing i promociju, ali i donošenje važnih strategija i zakonskih regulativa, zahvaljujući kojima se može privući daleko veći broj turista od sadašnjeg.

Naime, u Srbiji ne postoji zakonska regulativa po kojoj bi se u  državnim zdravstvenim ustanovama lečili strani državljani koji bi za tu uslugu plaćali komercijalnu cenu. Na taj način najviše benefita ostvaruju privatne klinike kod kojih inostrani gosti obavljaju svoje zahvate. Iako to država naplaćuje kroz poreze, prihod bi bio daleko veći kada bi se intervencije obavljale u državnim zdravstvenim ustanovama.

Pored toga, Srbija nije članica Evropske Unije, te zdravstveno osiguranje njenih građana u našoj zemlji ne važi, što dalje vodi ka tome da se oni ovde ne osećaju sigurno. Iz tog razloga turisti se preusmeravaju u Mađarsku ili Rumuniju, u kojima se zbog važećeg osiguranja osećaju daleko komfornije. Baš zbog ovoga je neophodno da osiguravajuće kompanije osmisle pakete usluga koji bi bile namenjene isključivo stranim pacijentima, na osnovu kojih bi oni mogli da se zaštite u celokupnom postupku.

Što se tiče logističke podrške, u mnogim zemljama je ona organizovana na taj način da je pacijentima obezbeđeno sve, počev od avionske karte, preko prevoza i smeštaja, pa sve do same intervencije koja i predstavlja razlog putovanja. Osnivanjem različitih agencija koje bi bile specijalizovane za ovu vrstu turizma, stani pacijenti bi mogli na jednom mestu da organizuju celokupno putovanje.

Takođe, slabo promovisanje zdravstvenog turizma je još jedan od razloga zbog kojih još uvek nema dovoljno turista u našoj zemlju. Nepostojanje jasne marketinške strategije, kojom bi se promovisale prednosti lečenja u Srbiji, dovodi do toga da veliki broj stranaca nije upoznat sa kvalitetom ponude naših klinika.

Rešavanjem problema koji sputavaju dalji razvoj medicinskog turizma u Srbiji, došlo bi do ostvarivanja koristi na više strana. Osim zadovoljnih turista koji bi preporučili naše usluge svojim prijateljima, ostvarivali bi se daleko veći prilivi sredstava u budžet, osnivale bi se i razvijale nove klinike, mnogo mladih specijalista bi napokon dobilo zaposlenje, a profitirale bi i brojne turističke agencije i osiguravajuće kompanija koje bi bile zadužene za komfor i sigurnost turista. Sve ovo zajedno može učiniti medicinski turizam jednim od pokretača srpske ekonomije.