Tema - Srbija

Kamate srpske, izazovi svetski

Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je u Srbiji omražen konačno ima dobru vest za naše građane.

U njegovom aprilskom Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti našlo se i predviđanje da će doba niskih kamata potrajati, kako su preneli analitičari biltena MAT („Makroekonomske analize i trendovi”).

Ovo ne bi bilo ništa čudno da projekcija ne dolazi u trenutku kada finansijska tržišta, nakon dugog perioda niskih kamata, očekuju da će one ponovo rasti.

Američki FED je već u dva navrata povećao baznu kamatu 0,25 odsto, a očekivanja su da će za isti procenat povećati kamate i u narednom kvartalu.

Njihovim stopama, međutim, još ne ide Evropska centralna banka čije su glavne kamate i dalje oko nule. Program kvanitativnih olakšica, odnosno upumpavanja svežeg novca u ekonomiju, i dalje traje, a koliko će toga još biti zavisiće od toga da li će inflacija najzad početi da raste i približiti se cilju od dva odsto. Zbog pada kamata na pozajmice povratno niže su i one na depozite tako da su štediše u situaciji neretko i da plate da im banke čuvaju novac.

Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, kaže da je njegov utisak da je MMF u Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti dao dva različita scenarija od kojih je jedan rast kamatnih stopa. MMF je čak naveo da negativne kamatne stope kao sredstvo monetarne politike dostižu granice svoje efikasnosti.

– Definitivno imamo niske kamatne stope u Srbiji i po mom mišljenju te niske kamatne stope, slične onima u mnogo razvijenijim zemljama, ne odražavaju fundamente srpske ekonomije. One odražavaju izrazitu konkurenciju u bankarskom sektoru, koji se odlikuje viškom likvidnosti i nedostatkom kvalitetnih kredita. Dakle, ovih 30 banaka jure mali broja klijenata. Banke nude neobezbeđene gotovinske kredite za šest odsto, a pre dve godine kamatne stope su iznosile 16 odsto. Da li je ekonomija toliko napredovala za dve godine? Banke moraju da zarade i neko će morati da plati nedostatak profitabilnosti. Ovo će biti mala i srednja preduzeća kojima je novac potreban i koji nemaju izbora nego da plate. Ako ne kamatama, banke će naći druge načine da ostvare profit. Mnogi bi mogli da pribegavaju naknadama i provizijama kako bi nadoknadili izgubljenu zaradu – kaže Vathis.

Ako se uporede kamatne stope na kredite u dinarima, on potvrđuje da onda imamo veće kamate.

– U okviru te stope moramo ukalkulisati domaću referentnu kamatnu stopu od četiri odsto, dinarski valutni rizik i inflaciju. Međutim, ako ih uporedimo sa stopama na kredite u evrima onda smo na istom nivou. Na primer u Nemačkoj kamatna stopa na potrošački kredit je oko pet odsto, dok u Holandiji iznosi sedam odsto, kaže ovaj bankar.

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, ne veruje da će kamate na duži rok ostati niske, već očekuje njihov blagi rast.

– Period niskih kamata u svetu je dugo trajao. Kada će kamate početi značajnije da rastu zavisi od inflacionih očekivanja. Ukoliko inflacija počne da raste centralne banke najznačajnijih ekonomija na to će odreagovati rastom baznih kamata. Međutim, tu postoji opasnost od pregrevanja ekonomije preko realne granice. Preveliki optimizam, odnosno pregrejana ekonomija, vodi u recesiju a sve recesije su počele upravo na taj način – objašnjava Grubišić.

Mi imamo sopstvenu valutu, dodaje, ali se i dalje u velikom procentu zadužujemo u evrima ili dolarima i kao privreda i kao građani, a nismo u poziciji da utičemo na kamatnu politiku svetskih finansijskih centara.

U NBS kažu da očekivanja međunarodnih finansijskih institucija i investitora u pogledu kretanja kamatnih stopa mogu da se razlikuju, imajući u vidu razlike u sagledavanjima, kao i činjenicu da kretanja u međunarodnom okruženju duži period karakteriše neizvesnost u pogledu tempa globalnog ekonomskog oporavka i posledično u pogledu brzine normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka u svetu.

FED je započeo s normalizacijom monetarne politike, opredeljenjem da referentnu kamatnu stopu oprezno povećava, što uz još uvek ekspanzivnu monetarnu politiku ECB-a, održava kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu na niskom nivou.

Izneta ocena MMF-a je da bi period niskih kamatnih stopa mogao da potraje i zbog delovanja strukturnih faktora u razvijenim zemljama, a pre svega sporog ekonomskog oporavka i starenja populacije.

– Na domaćem tržištu novca i kredita, kamate su u padu u poslednje gotovo četiri godine i poslednjih meseci su se stabilizovale na najnižem nivou. Tome su doprineli pre svega znatno ublažavanje monetarne politike NBS, efekti fiskalne konsolidacije, pad premije rizika zemlje ostvaren zahvaljujući popravljanju makroekonomskih fundamenata i smanjenju spoljne i unutrašnje neravnoteže, kao i niske kamatne stope na međunarodnom tržištu novca. Znatno povoljniji uslovi finansiranja doprineli su rastu kreditne aktivnosti i investicija, što je uticalo i na ubrzanje ekonomskog rasta – smatraju u NBS.