U fokusu - Srbija

Srbija ima veliki potencijal za direktne strane investicije

Srbija, koja se nalazi na raskrsnici Evrope, ima veliki potencijal da privuče direktne strane investicije i da osnaži svoju izvoznu ekonomiju, bilo u poljoprivredi, proizvodnji ili u uslugama visoke tehnologije, izjavila je Dubravka Negre, šefica Regionalnong predstavništva Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji i za Zapadni Balkan.

"U slučaju da se to desi, država mora da nastavi da gradi svoju javnu infrastrukturu, kao što je transport, komunalna infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje, istraživanja i razvoj, ali i pravosuđe, i sve te aktivnosti su podržane od strane EIB", istakla je Negre u intervjuu za "Juropijen vestern Balkans" (EWB) i Tanjug.

Ona je dodala da Evropska unija teži da promoviše mir, stabilnost i ekonomski razvoj Zapadnog Balkana i da otvori perspektivu EU integracija.

Prema njenim rečima, pridruživanje država zapadnog Balkana EU bi stvorilo mogućnost da one postanu članice zajednice koja teži da unapredi mir kroz ekonomsku, političku i kulturnu saradnju između država članica.

Govoreći o regionalnom povezivanju, Dubravka Negre, koja će biti jedna od govornica na Bečkom ekonomskom forumu koji se održava 21. i 22. maja u Beogradu, rekla je da EIB podržava Agendu povezivanja i da je već potpisala nekoliko projekata u drumskom i železničkom sektoru koji počinju da se primenjuju u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

"Radimo na procenjivanju novih projekata u Srbiji i Bosni i Hercegovini u drumskom, železničkom i energetskom sektoru. Svi ovi projekti će doprineti povezivanju ljudi i država Zapadnog Balkana sa državama članicama, i u pogledu povezanosti i regionalne saradnje ovo je od velikog značaja i za proces EU integracija", ukazala je ona.

Upitana da li države Zapadnog Balkana koriste dovoljno podrške EIB i koji su ključni problemi koji onemogućuju države da koriste više podrške EIB, Dubracka Negre je rekla da je dobro osmišljena infrastruktura je ključna za uspeh konkurentne moderne ekonomije.

"Razvoj infrastrukturnih mreža u oblasti transporta, komunikacija, voda i energetike mogu da razviju produktivnost države, da podstaknu privredni rast i da kao posledicu imaju poboljšanje životnog standarda. Dostupnost i kvalitet infrastrukture određuje privlačnost države za strane investitore. U tom cilju, nastavak izgradnje infrastrukture na Zapadnom Balkanu, kao što je transport, energetika, komunalna infrastruktura, zdravlje i obrazovanje su pođednako bitni", istakla je ona.

Podrška EIB regionu, kako je podsetila, započela je pre više od 15 godina, i EIB je danas najveći zajmodavac privredama Zapadnog Balkana, sa više od 9 milijardi evra predviđenih sredstava.

EIB finansira izgradnju autoputeva i zaobilaznica, obnovu puteva i železničke mreže, renoviranje i izgradnju novih škola, bolnica, komunalne infrastrukture, modernizacije energetske mreže, kao i pružanje preko potrebne finansijske podrške lokalnim malim i srednjim preduzećima koja su stub ekonomija ovih država.

Negre je ukazala da su značajna sredstva već usmerena ka tim sektorima, kao i da su brojni tekući projekti spremni za finansiranje.

U budućnosti, dodala je, EIB namerava da proširi svoje kreditne aktivnosti u sektorima kao što su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost, kao i na okolinu koja imaja pozitivan uticaj na klimatske promene i dalji ekonomski i društveni razvoj država Zapadnog Balkana.

"Bolja priprema projekata kao i bolji projektni menadžment jesu neke od oblasti koje bi trebalo da se unaprede i to smo već predočili našim partnerima", naglasila je Negre.

Ona je, takdoje, podsetila da je EIB pokrenula Inicijativu ekonomske otpornosti (ERI) kako bi povećala svoju podršku i pomoć u izgradnji otpornosti u državama koje su pogođene skorašnjom izbegličkom i migrantskom krizom, prvenstveno u Zapadnom Balkanu i njihovim južnim susedima.

"Države ovih regiona se već suočavaju sa značajnim ekonomskim problemima, uključujući i problem visokog javnog duga, malog stepena rasta i velikog stepena nezaposlenosti, posebno među mlađom populacijom. Priliv velikog broja izbeglica je stavio dodatno opterećenje", rekla je Negre.

Prema njenim rečima, postojeći finansijski instrumenti nisu adekvatni za ispunjenje svih potreba regiona, niti obezbeđuju dovoljno povoljne uslove finansiranja za kritične investicije koje su neophodne da bi se stimulisao rast i obezbedili poslovi, i kako bi se osigurale osnovne javne usluga kako za lokalno stanovništvo, tako i za migrante.

"ERI je dokaz volje EIB da pomogne u ovim izazovima. To je nova inicijativa podržana od strane Evropskog saveta u junu 2016. godine. Njen fokus biće na povećanju investicija koje će omogućiti održiv rast, vitalnu infrastrukturu i socijalnu koheziju, uključujući stvaranje novih radnih mesta. To će uključiti podršku i za javni, ali i za privatni sektor", rekla je Dubravka Negre.

Prema njenim rečima, sa ovim investicijama, mogle bi se poboljšati usluge koje se tiču pijaće vode, energije i električne energije, zatim, unaprediti obrazovanje, zdravstvena zaštita, lokalni prevoz i gradske usluge.

EIB bi, takođe, mogla da podrži stvaranje radnih mesta kroz više podrške za mala i mikro preduzeća, da ih podstakne, ali i druge kompanije, da razviju svoje poslovanje i da na taj način stvore radna mesta.

"ERI će podržati napore javnog sektora, uključujući i opštine i entitete javnog sektora, ali će takođe pružiti i podršku privatnom sektoru kroz dodatne kapacitete koji se tiču preuzimanja rizika i većeg obima kohezionih zajmova (kombinovani krediti i grantovi)", istakla je Dubravka Negre.