Poslovne vesti - Srbija

Banke u Srbiji za šest meseci napravile profit od 774 miliona evra

To je tek nešto više od dobiti koje su banke napravile u istom periodu prošle godine kada je zarada iznosila 89,2 milijarde dinara ili oko 760 miliona evra.

Profitabilnost banaka je usporila u periodu od aprila do kraja juna, u odnosu na prva tri meseca ove godine. U prvom tromesečju dobit je iznosila 416,5 miliona evra, a u druga tri meseca oko 358 miliona evra, prema bilansima banaka koje objavila Narodna banka Srbije.

Ako i u drugom polugodištu 2025. banke ponove rezultat iz prvih šest meseci, profit će im biti na nivou prošlogodišnjeg kada su neto, nakn plaćanja
poreza, inkasirali rekordnih 1,5 milijardu evra.

Za prvih šest meseci 2025. godine po visini profita prednjači italijanska Inteza sa 134,4 miliona evra i na putu je da premaši prošlu godinu. Druga po visini polugodišnjeg profita je austrijska Rajfajzen banka sa 121,5 milion evra. Na trećem i četvrtom mestu su italijanski Unikredit sa 101,8 miliona i mađarski OTP sa 101,4 miliona evra dobiti.

Veliku šestorku srpskog bankarskog sektora kompletiraju slovenačka NLB Komercijalna banka sa profitom od 87,3 miliona evra i domaća privatna AIK banka sa neto dobiti za prvih šest meseci od 84,5 miliona evra.

Ovih šest najvećih banaka ostvarilo je čak 81,5 odsto ukupnog profita celog bankarskog sektora koji čini 19 banaka.

Dve banke su za šest meseci u gubitku, i to Jetel banka od 2,6 miliona evra i Mirabanka sa minusom od 277 hiljada evra.

Uprkos smanjenjima kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) u prethodnom periodu, poslovne banke i dalje uživaju u prilično visokim kamatnim maržama, pa su na nivou celog sektora za šest meseci ostvarili neto prihod od kamata od preko milijardu evra (1,04 milijarde). Doduše to je za nekih pet miljardi dinara ili nešto više od 40 miliona evra manje nego u istom periodu lane.

To su nadoknadili neto prihodi od naknada i provizija koji su dostigli oko 404 miliona evra za šest meseci. Zanimljivo je da troškovi bankarskog sektora čine oko polovine neto prihoda od kamata i naknada, dok drugu polovinu čini profit.

Guverner Narodne banke Srbije je, posle izjave predsednika Srbije, saopštila da NBS „sprovodi dodatne analize koje za rezultat treba da imaju predlaganje konkretnih rešenja u cilju smanjenja marži banaka“.

„Kada se uporede uslovi zaduživanja klijenata kod banaka članica iste bankarske grupe koje posluju u Srbiji i banaka koje posluju u državama u okruženju, nije redak slučaj da te banke klijentima nude povoljnije kredite u pogledu visine kamatnih stopa za istu vrstu kreditnog proizvoda, odnosno da pri definisanju kamatnih stopa primenjuju niže marže u odnosu na banke članice iste bankarske grupacije u Srbiji. Niža premija rizika i viši kreditni rejting Srbije takvu praksu ne opravdavaju, a rizik plasiranja sredstava po osnovu kredita u Srbiji iz navedenih razloga jeste niži, što bi moralo da se odrazi i na kamatne stope“.

Za sada nema naznaka kako bi to moglo biti rešeno, a da se ne pristupi oštrijoj kontroli kamatnih stopa, mada NBS već sada ograničava kamatne stope na stambene kredite. Osim toga, banke već dve, tri godine beleže rekorde u profitabinosti, a magičnu granicu od milijardu evra neto dobiti preskočile su još 2023. godine.

Prema analizi konsultantske kuće EY u izdanju „Puls bankarskog sektora“ od 2020. godine (do kraja 2024) poslovni troškovi banaka su povećani za 40 odsto, a prihodi se udvostručili.

Banke na nivou sektora su dostigle prinos na kapital od čak 20 odsto u prošloj godini i prinos na aktivu od tri odsto. Poređenja radi, prema podacima Evropskog bankarskog tela (EBA) pronos na kapital banaka u Evropi je u proseku bio 10,5 odsto, a prinos na aktivu 0,75 odsto u 2024. godini.

Što se tiče aktive, najveća banka je i dalje Inteza sa 8,8 milijardi evra što joj je obezbedilo tržišno učešće od 15,5 odsto. Veoma blizu joj se primakla OTP banka sa 8,3 milijardi evra i učešćem od 14,8 odsto na kraju juna ove godine. Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa 6,35 milijardi evra i 11,2 odsto učešća, dok je četvrta Unikredit sa 6,27 milijardi evra i 11,1 odsto učešća u ukupnoj aktivi sektora. Na petom mestu je AIk banka sa šest milijardi evra i 10,6 odsto učešća, dok je na šestom mestu NLB Komercijlana sa 5,7 milijardi evra 10,1 odsto učešća na tržištu.

Ukupno, top šest banaka drži 73 odsto ili skoro tri četvrtine aktive bankarskog sektora.

Ukupna aktiva bankarskog sektora na kraju juna iznosila je 56,7 milijardi evra i skoro je nepromenjena u odnosu na početak godine. Kapital je iznosio 7,5 milijardi evra što je smanjenje u odnosu na 7,9 milijardi evra na kraju 2024.

Neke od manjih banaka na tržištu imaju zanimljiv model poslovanja pošto veliki deo sredstava kojim raspolažu drže kod Narodne banke. Tako recimo API banka čak 58 odsto aktive drži u gotovini i u sredstvima kod centralne banke. Među ovim je i sada već poznata Alta banka koja oko 39 odsto aktive drži ili u kešu ili kod NBS. Kod ove banke, koja se „proslavila“ poslom sa EPS-om, je očigledno da joj kreditiranje nije primarni posao. Za šest meseci neto prihodi od kamata su iznosili 12,7 miliona evra i bili su manji od neto prihoda od naknada koji su doneli 15,8 miliona evra ovoj banci. Ivde je ekstrem API banka koja je zabeležila neto prihode od kamata u visini od četiri mliona evra, a od naknada čak 11,7 miliona evra. Ova banka je u vlasništvu firme AZRS invest koja je registrovana u Srbiji, a 100 odstotni vlasnik je Rus, Andrej Šliahovoj.