Tema - Srbija

Digitalna pismenost štiti i potrošače

Ipak, koliko god nam tehnologija olakšavala život, ona sa sobom nosi i opasnosti koje potrošači ne bi smeli da zanemare. Lažne internet prodavnice, sumnjive poruke o navodnim pošiljkama, obaveštenja o neuspelim transakcijama i poruke koje se predstavljaju kao komunikacija s bankom samo su neki od načina na koje prevaranti pokušavaju da dođu do novca i osetljivih podataka građana.

Koliko je problem rasprostranjen pokazuju podaci kompanije „Kasperski”, čiji je sistem za zaštitu od fišinga tokom 2025. godine sprečio više od pet miliona pokušaja pristupa fišing linkovima.

Fišing je vrsta internet prevare u kojoj se kriminalci predstavljaju kao poznate kompanije, banke, institucije ili službe za dostavu kako bi korisnike naveli da otkriju podatke o platnim karticama, lozinke ili druge lične informacije.

Poseban problem predstavlja to što su ovakve poruke često osmišljene tako da deluju uverljivo i izazovu osećaj hitnosti. Potrošaču se, na primer, poručuje da mora odmah da potvrdi podatke o kartici, plati dodatne troškove isporuke ili otkloni navodni problem s bankovnim računom. Upravo takav pritisak može dovesti do nepromišljene reakcije i finansijske štete.

Da interesovanje za sticanje digitalnih znanja raste, pokazuje i istraživanje internog istraživačkog centra kompanije „Kasperski”. Prema rezultatima, 39 odsto ispitanika navodi profesionalno usavršavanje kao glavni razlog za učešće u programima digitalnog obrazovanja.

Informatičke tehnologije i digitalne veštine izdvojile su se kao najpopularnija oblast učenja. Za njih se opredelilo 32 odsto ispitanika, dok su učenje jezika i sticanje specifičnih profesionalnih znanja znatno manje zastupljeni. Interesovanje za digitalne poslove prisutno je i kod zaposlenih i kod onih koji trenutno nemaju posao. Posebno je zanimljivo da se potreba za ovim znanjima prepoznaje u svim generacijama: najveće interesovanje pokazuje generacija zed (39 odsto), ali su digitalne veštine visoko pozicionirane i kod milenijalaca (31 odsto), generacije iks (28 odsto) i bebi-bumera (26 odsto).

Ovi podaci ukazuju na to da digitalno obrazovanje više nije ograničeno na određene profesije ili starosne grupe. Ono postaje važan deo svakodnevnog života, naročito u trenutku kad se sve više aktivnosti obavlja putem interneta.

Dobro poznavanje digitalnih tehnologija ne znači samo znati kako obaviti onlajn kupovinu ili koristiti aplikaciju banke. Podjednako je važno prepoznati kad nešto nije u redu i znati kako reagovati. Zato potrošači treba da provere internet prodavnicu pre kupovine, potraže podatke o prodavcu, kontakt informacije i uslove kupovine i povraćaja robe, kao i iskustva drugih kupaca.

Poseban oprez neophodan je prilikom otvaranja linkova iz poruka koje traže hitnu uplatu ili unos podataka o platnoj kartici. Ne treba deliti lozinke i poverljive podatke, a preporučuje se korišćenje jakih i različitih lozinki za različite naloge, kao i uključivanje dvofaktorske autentifikacije. Važno je redovno ažurirati uređaje i aplikacije, jer ažuriranja često sadrže bezbednosne ispravke.

Potrošači bi trebalo da budu oprezni i s ponudama koje deluju previše dobro da bi bile istinite. Nerealno niske cene, nagradne igre i obećanja o lakoj zaradi često se koriste kao mamac za prevare.

Ukoliko potrošač posumnja da je otkrio podatke o platnoj kartici na lažnoj stranici ili da je postao žrtva prevare, važno je da bez odlaganja kontaktira banku i zatraži blokiranje kartice ili preduzimanje drugih mera zaštite.

Kako ističu u kompaniji „Kasperski”, razvoj digitalnih veština postaje važan deo profesionalnog i ličnog razvoja, jer omogućava ljudima da se prilagode promenama i bezbednije koriste savremene tehnologije.

Za potrošače to znači da digitalna pismenost više nije samo pitanje snalaženja na internetu. Ona podrazumeva sposobnost da se proceni pouzdanost ponude, prepozna pokušaj prevare, zaštite lični i finansijski podaci i donesu informisane odluke prilikom kupovine i plaćanja. U digitalnom okruženju u kojem se sve više novca troši, usluga koristi i podataka razmenjuje onlajn, informisan i oprezan potrošač ima daleko veće šanse da izbegne prevare i zaštiti svoja prava i interese. Zato je ulaganje u digitalno znanje jedan od najvažnijih koraka ka bezbednijoj svakodnevnoj potrošnji.