Svet - Srbija

Digitalni evro besplatan, gotovina ostaje u opticaju

Poslanici su podržali rešenja prema kojima bi osnovne usluge korišćenja digitalnog evra bile besplatne, a potrošači bi dobili i veći nivo zaštite privatnosti i jasna pravila u slučaju da dođe do problema prilikom plaćanja. Prema usvojenom stavu, građani bi osnovne usluge digitalnog evra dobijali besplatno preko svoje banke ili druge javne institucije. To podrazumeva i platnu karticu, koja je, prema istraživanjima evropskih organizacija potrošača, i dalje najpoželjniji način plaćanja među odraslim stanovništvom. Poseban akcenat stavljen je na zaštitu privatnosti. Parlament traži da korisnici imaju veće garancije da njihovi podaci neće biti zloupotrebljeni, kao i da budu jasno zaštićeni u slučaju grešaka ili neuspelih transakcija prilikom plaćanja digitalnim evrom.

Istovremeno, poslanici su podržali i mere koje se odnose na očuvanje gotovine. Predlogom je predviđeno da trgovci ne mogu samostalno da odluče da više ne prihvataju gotov novac, čime se obezbeđuje da potrošači koji i dalje žele da plaćaju novčanicama i kovanicama to mogu nesmetano da čine.

Generalni direktor Evropske organizacije potrošača Agustin Rejna ocenio je da je ovakva odluka važna jer će povećati poverenje građana u novi sistem plaćanja.

– Pozdravljamo što je Evropski parlament obezbedio veći nivo zaštite potrošača prilikom korišćenja digitalnog evra. To je ključno za njegovo prihvatanje, jer potrošači pre svega očekuju da novi način plaćanja bude bezbedan i besplatan. Oni koji žele da nastave da koriste gotovinu i dalje će to moći, a trgovci neće smeti da je odbijaju – poručio je Rejna. On je dodao da je očuvanje gotovine posebno važno u trenutku kada se širom Evrope zatvara sve veći broj bankarskih filijala, zbog čega je pristup gotovom novcu sve teži. Digitalni evro, ukoliko ga uvede Evropska centralna banka, predstavljao bi javni digitalni način plaćanja koji bi funkcionisao paralelno sa gotovim novcem. Posle glasanja u Evropskom parlamentu slede pregovori sa Savetom Evropske unije o konačnom tekstu zakonskog paketa, nakon čega bi nova pravila mogla da stupe na snagu.

Iako većina potrošača ne odbacuje ideju uvođenja digitalnog evra, istraživanja Evropske centralne banke i Evropske organizacije potrošača pokazuju da njegovo prihvatanje zavisi od nekoliko ključnih uslova. Građani očekuju da osnovne usluge budu besplatne, da plaćanje bude jednostavno kao korišćenje platne kartice, da njihova privatnost bude zaštićena i da gotovina ostane ravnopravno sredstvo plaćanja. Mnogi smatraju da digitalni evro mora da donese jasnu korist u odnosu na već postojeće načine elektronskog plaćanja, kao što su kartice i mobilne aplikacije, jer u suprotnom ne vide razlog da menjaju svoje navike. Zbog toga je Evropski parlament insistirao na većoj zaštiti potrošača, besplatnim osnovnim uslugama i očuvanju prava građana da i ubuduće plaćaju gotovim novcem.

Iako upotreba gotovine u Evropi postepeno opada, ona je i dalje veoma cenjena u pojedinim zemljama. Prema istraživanju Evropske centralne banke, gotov novac se najčešće koristi na Malti, u Sloveniji, Austriji, Italiji i Nemačkoj, gde ga građani i dalje doživljavaju kao najpouzdaniji način plaćanja. Nasuprot tome, u Holandiji i Finskoj dominiraju elektronska plaćanja, a gotovina se koristi znatno ređe. Istraživanja pokazuju da građani koji insistiraju na gotovini najčešće kao razloge navode veću kontrolu nad potrošnjom, zaštitu privatnosti i sigurnost u slučaju tehničkih problema sa digitalnim sistemima plaćanja.

I u Srbiji gotovina i dalje ima značajno mesto u svakodnevnom plaćanju, iako se poslednjih godina ubrzano širi upotreba platnih kartica, mobilnog i elektronskog bankarstva. Prema podacima Narodne banke Srbije, broj bezgotovinskih plaćanja i korisnika digitalnih bankarskih usluga stalno raste, a mreža POS terminala i bankomata se širi širom zemlje. Ipak, gotov novac je i dalje veoma prisutan, naročito kod plaćanja manjih iznosa, na pijacama, u manjim prodavnicama i u ruralnim sredinama, gde ga mnogi građani smatraju najjednostavnijim i najpouzdanijim načinom plaćanja. Istraživanja pokazuju da više od 60 odsto građana koristi neki oblik bezgotovinskog plaćanja, ali gotovina i dalje ostaje važan deo platnog prometa u Srbiji. Iako su građani Srbije sve spremniji da koriste digitalne načine plaćanja, pitanje digitalnog evra kod nas za sada je više tema za praćenje nego neposredna potreba. Stručnjaci ocenjuju da bi poverenje potrošača u ovu vrstu novca pre svega zavisilo od toga koliko je sistem bezbedan, da li su lični podaci zaštićeni i da li bi korišćenje bilo jednostavno i bez dodatnih troškova. Upravo su to uslovi koje su evropski potrošači izdvojili kao ključne za prihvatanje digitalnog evra.