Izdvajamo - Srbija

Gradi se balkanska "žila kucavica"

Projekat o kojem se godinama govorilo kao o "dalekoj budućnosti" sada postaje realnost koja će trajno promeniti mapu jugoistočne Evrope. Izgradnja brze pruge koja će povezati ključne prestonice regiona i izbiti direktno na Egejsko more, opravdano nosi titulu nove balkanske "žile kucavice".

Investicija koja se meri milijardama evra nema samo ekonomski značaj – ona menja način na koji ćemo putovati, poslovati i letovati.

Od Beograda do Soluna za manje od šest sati?

Glavni cilj ovog megaprojekta jeste potpuno potiskivanje drumskog i avio-saobraćaja na ovoj ruti. Kada svi segmenti ove super-brze železnice budu završeni, vozovi koji razvijaju brzine i do 200 kilometara na sat juriće kroz Srbiju, Severnu Makedoniju i Grčku. 

Za obične građane i turiste, ovo donosi tektonski poremećaj:

• Putovanje od Beograda do Skoplja trajaće manje od tri sata.
• Do Soluna i grčke obale stizaće se za oko pet do šest sati, što je duplo brže nego automobilom tokom letnje sezone, kada se uračunaju višečasovna čekanja na graničnim prelazima Preševo i Evzoni.

Ko finansira projekt veka i gde se trenutno kopaju tuneli? 

Finansijska konstrukcija ovog projekta je jedna od najkompleksnijih ikada viđenih na ovim prostorima. Reč je o kombinaciji kredita evropskih bankarskih institucija (EBRD i EIB), bespovratnih grantova Evropske unije, ali i velikog kapitala koji dolazi sa Istoka, pre svega kroz kinesku inicijativu "Pojas i put".

Radovi su podeljeni u nekoliko faza: 

1. Deonica kroz Srbiju: Nakon završetka pruge do Mađarske, fokus je potpuno prebačen na jug. Intenzivno se radi na modernizaciji i izgradnji pruge od Niša do granice sa Severnom Makedonijom.
2. Makedonski čvor: Severna Makedonija modernizuje svoj pravac duž Koridora 10, što je najizazovniji deo zbog planinskog terena i potrebe za izgradnjom novih tunela i vijadukata.
3. Grčka veza: Grčka železnica već radi na prilagođavanju svojih koloseka za visoke brzine od Soluna do Atine, čime se zatvara ova grandiozna saobraćajna petlja.

Geopolitički rat za Egejsko more: Zašto je ova pruga važna celom svetu? 

Iza priče o bržem odlasku na more krije se globalna ekonomska utakmica. Luka Pirej u Atini (koja je u većinskom kineskom vlasništvu) postala je glavna ulazna kapija za robu iz Azije namenjenu Evropi.

Ključna računica: Preko ove pruge, teretni vozovi će robu iz Grčke do srca Centralne Evrope (Austrije, Nemačke, Mađarske) prevoziti danima brže nego što je to slučaj sa brodskim transportom oko cele Evrope do luka Roterdam ili Hamburg.

Onaj ko kontroliše ovu prugu, kontroliše protok robe za celu Evropu. 

Šta ovo znači za cene nekretnina i ekonomiju regiona? 

Ekonomski stručnjaci predviđaju da će gradovi koji se nalaze na samoj trasi ove brze pruge doživeti pravi investicioni bum.

• Logistički centri: Mesta oko Niša, Leskovca, Kumanova i Skoplja postaju idealne lokacije za fabrike i skladišta.
• Skok cena nekretnina: Blizina stanice brze pruge već sada podiže cenu kvadrata, jer omogućava ljudima da žive u jednom gradu, a rade u drugom, udaljenom i po 150 kilometara.
• Zelena tranzicija: Evropa insistira na smanjenju emisije ugljen-dioksida, a prebacivanje tereta i putnika sa kamiona i aviona na električne brze vozove ključni je korak u tom pravcu.