Tema - Srbija

Jedan naizgled običan imejl može napraviti milionsku štetu

U poruci piše da je promenjen broj računa i da narednu uplatu treba izvršiti na nove bankovne podatke. Deluje kao rutinska administrativna promena i novac biva uplaćen.

Upravo ovakav scenario dogodio se u aprilu ove godine, u američkom gradu Surfsajd Bič.

Gradska uprava je, verujući da komunicira sa svojim izvođačem radova, prebacila više od 545.000 dolara na račun sajber kriminalaca. Prevara je otkrivena tek više od mesec dana kasnije, kada je postalo jasno da novac nikada nije stigao do pravog primaoca.

Kada hitnost postane zamka

Ovakvi napadi poznati su kao Business Email Compromise (BEC) prevare, odnosno prevare u kojima se kriminalci lažno predstavljaju kao direktor, kolega, partner ili druga osoba od poverenja kako bi zaposlenog naveli da uradi nešto što ne bi uradio pod normalnim okolnostima.

To je jedan od najčešćih oblika sajber kriminala usmerenog prema kompanijama. Za razliku od klasičnih napada, gde hakeri pokušavaju da upadnu u računarski sistem, kod ovih prevara oni pokušavaju da prevare ljude i zloupotrebe njihovo poverenje.

Napadači često ne kreću od slanja jednog nasumičnog mejla. Oni prethodno proučavaju kompaniju, način komunikacije i poslovne odnose.

Mogu pratiti ko je odgovoran za finansije, ko odobrava uplate, koji dobavljači sarađuju sa kompanijom i kako izgleda uobičajena komunikacija unutar organizacije. Na osnovu tih informacija kreiraju poruku koja se uklapa u realan poslovni scenario.

Posebno opasne su situacije u kojima se od zaposlenih traži da reaguju brzo. Zahtev dolazi od osobe sa autoritetom, rok je kratak, a okolnosti deluju poznato. Upravo tada zaposleni često donese odluku koju inače ne bi doneo, preskoči dodatnu proveru kako bi posao bio završen na vreme.

Rutinska provera može sprečiti skupu grešku

Stručnjaci iz kompanije PULSEC, vodeće kompanije u regionu na polju sajber bezbednosti, upozoravaju da ovakvi pokušaji prevare nisu rezervisani samo za velike međunarodne kompanije, već predstavljaju realan rizik i za domaće organizacije i male firme.

Iskustvo pokazuje da napadači sve češće biraju upravo poslovne procese u kojima se donose finansijske odluke, jer im nije potrebno da kompromituju čitav sistem ukoliko mogu da navedu jednu osobu da izvrši zahtevanu radnju.

„Najveća opasnost kod ovakvih napada jeste što tehnička zaštita sama po sebi nije dovoljna. Kompanija može imati savremene bezbednosne sisteme, ali ako zaposleni nema naviku da proveri neuobičajen zahtev, napadač i dalje može pronaći način da ostvari cilj", ističu stručnjaci kompanije PULSEC.

Jedno jednostavno pravilo može sprečiti veliki broj ovakvih incidenata: nijedna uplata, promena broja računa dobavljača ili izmena finansijskih podataka ne bi trebalo da bude izvršena samo na osnovu imejla, čak i kada izgleda da dolazi od poznate osobe.

Potvrda putem telefonskog poziva, drugog komunikacionog kanala ili direktnim razgovorom sa odgovornom osobom može trajati svega nekoliko minuta, ali može sprečiti ozbiljan finansijski gubitak.

Od edukacije zaposlenih do zaštite sistema 24/7

Upravo zbog toga kompanije danas sve više ulažu u kombinaciju tehnološke zaštite i edukacije zaposlenih.

PULSEC pomaže organizacijama da unaprede celokupan nivo sajber bezbednosti, od Cybersecurity Awareness programa koji zaposlenima pomažu da prepoznaju pokušaje prevare, preko zaštite korisničkih identiteta i pristupa sistemima, do 24/7 nadzora bezbednosnih događaja kroz Security Operations Center (SOC).

Ako se ipak dogodi da prevara prođe i novac bude ugrožen, najvažnije je ostati pribran i reagovati što brže. Kompanije ne moraju same da pokušavaju da otkriju šta se dogodilo i gde je nastao problem.

Postoje specijalizovani timovi koji se bave upravo ovakvim situacijama, istražuju kako je napad počeo, utvrđuju šta je napadač uradio, pomažu u ograničavanju posledica i daju preporuke kako da se sličan scenario ne ponovi.

Takvi timovi poznati su kao Digital Forensics and Incident Response (DFIR) timovi. Njihov posao je da, kada dođe do bezbednosnog incidenta, brzo prikupe dokaze, pronađu uzrok problema i pomognu kompaniji da se vrati u normalan rad uz bolju zaštitu poslovanja.

Sajber kriminal danas više ne izgleda uvek kao pokušaj probijanja sistema. Ponekad dolazi u obliku jednog običnog imejla koji izgleda kao svakodnevni poslovni zahtev.

Zato je najvažnija navika koju kompanije mogu da razviju jednostavna: kada zahtev uključuje novac, podatke ili promenu procesa, proverite pre nego što kliknete.