Poslovne vesti - Srbija

Kako su MOL-ovo akcije preko noći skočile za 26 odsto, A NIS-ove tavorile 15 godina

U prošloj nedelji su deonice MOL-a porasle za 6,7 odsto, a vrednost akcije je u jednom trenutku dostigla istorijske maksimume od više od 10 evra. MOL je potvrdio da će kupiti 56,15 odsto udela u NIS-u od ruskih vlasnika „Gasproma” i „Gaspromnjefta”, dok će energetska kompanija ADNOK učestvovati kao manjinski partner u zajedničkom preduzeću, prenosi Tanjug.

Dogovor zahteva odobrenja više regulatornih tela, uključujući ruske i američke institucije, dok je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) produžila privremenu dozvolu za poslovanje NIS-a, čime je omogućen rad rafinerije u Pančevu tokom procesa preuzimanja. Država Srbija istovremeno planira da poveća svoj udeo u NIS-u sa 29,9 odsto na 34,9 odsto. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će mađarski MOL preuzeti 56 odsto akcija NIS-a po ceni između 900 miliona i milijardu evra.

Postavlja se pitanje kako je moguće da je gotovo na pomen preuzimanja NIS-a vrednost akcija MOL-a skočila za skoro trećinu, a da je cena akcije ove srpsko-ruske kompanije gotovo 15-16 godina tavorila i kretala se oko 600 maksimalno do 900 dinara. Uoči privremene obustave, trgovanje uvedenih zbog američkih sankcija pre godinu dana prodavale su se za 718 dinara.

Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskoj kući „Momentum”, kaže za „Politiku” da su investitori u Mađarskoj prepoznali značaj širenja ove kompanije u ovaj deo zapadnog Balkana gde su već prisutni, ali sada u mnogo većoj meri. Rast od 26 odsto akcija se nikada NIS-u nije desio.

– Ovo je za investitore dobra prilika. Oni percipiraju da će vrednost kompanije MOL još više rasti. S druge strane, budući da ruska kupovina NIS-a nije bila preko tržišta već preko međudržavnog ugovora sa manjkavostima i oko rudne rente, i oko nasilnog preuzimanja „Petrohemije”... nije se ni moglo očekivati da se investitori grabe za akcije NIS-a. S druge strane, nikada se ni srpski manjinski akcionar nije posebno interesovao zašto te akcije nemaju veću vrednost i tako je to ostalo kao pitanje koje nikome baš nije bilo bitno, što je šteta. Osim toga, na Beogradskoj berzi i nema mnogo investitora, tako da su izostali rezultati da se vrednost akcija poveća za sve to vreme – ističe Gujaničić.

On kaže da cena od 900 miliona do milijardu evra jeste približna tržišno, a daleko do berzanske vrednosti kompanije. Naime, ako je 51 odsto NIS-a vredelo pre 16 godina 400 miliona evra, znači da je 100 odsto vredelo 800 miliona. S ovom cenom koja se pominje u javnosti to je uz neki rast inflacije praktično to, za 51 odsto se plaća milijarda evra, uzimajući u obzir da je „Gaspromnjeft” uložio skoro 300 miliona evra u modernizaciju.

– S druge strane, možda su se Rusi i Mađari dogovorili za tu neku i malo nižu cenu za kupovinu NIS-a zbog sveukupnih okolnosti u kojima se kompanija preuzima. Dakle, opterećen američkim sankcijama, problemom plaćanja svim karticama na pumpama, kao i mačem nad glavom od uvođenja sekundarnih sankcija – kaže naš sagovornik.

Nikako ne treba zaboraviti da će Rusi snabdevati Mađare ruskom naftom kada je za sve druge to zabranjeno, kao i da će uskoro u Mađarskoj zajedno otvoriti nuklearku. Sve su to poslovi važni za Rusiju koja je pod sankcijama, a što je ruskom vlasniku NIS-a mnogo važnije od gotovog novca koji će dobiti od prodaje. Oni su i kupovali NIS zbog tržišta, a ne zbog kompanije.

– S druge strane, što po nižoj ceni Mađari kupe NIS i srpska strana će u celoj transakciji za svojih pet odsto proći jeftinije – kaže Gujaničić.