U fokusu - Srbija

Kineske investicije popravljaju platnobilansnu poziciju Srbije

Zbog svega toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nedavno je razgovarao sa tri kineske firme na temu dodatnog investiranja u našu zemlju, ali i sa „Ciđinom” povodom mogućeg zapošljavanja još 1.000 do 2.000 ljudi u rudniku „Čukaru Peki” i rudniku u Boru.

– Kina je danas najveći investitor u Srbiji, kao pojedinačna zemlja, sa 7,2 milijarde evra. Ove godine biće ostvarena trgovinska razmena vredna oko 8,5 milijardi evra – rekao je Vučić. Saradnja sa Kinom u poslednjim godinama ogleda se na polju infrastrukture, ali i tehnologije.

Da je najava da bi još kineskih investitora moglo da dođe u Srbiju dobra vest, kao i da će već postojeće kompanije, moguće, širiti svoje poslovanje, smatra Ivan Nikolić, ekonomista i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

– Posebno je dobro zbog krize u evrozoni, pošto su te investicije ili u stagnaciji ili u opadanju. Tako da jedino neko veće pomeranje ili ono što bi srpskoj privredi dodatno značilo za dalji rast stiže upravo od kineskih investitora. Oni i dalje više zapošljavaju i šire poslovnu aktivnost u Srbiji. To je veoma bitno u ovim okolnostima, pošto je to zasad jedina alternativna i nešto što pravi razliku, sve dok se Evropa ekonomski ne stabilizuje, a takvo će stanje verovatno potrajati – smatra Nikolić.

Kinezi kod nas grade auto-puteve, pruge, mostove, infrastrukturne objekte, fabrike...

– Aktivnost kineskih investitora nije povezana samo sa realnim sektorom. Oni su godinama širili svoje prisustvo, počeli su sa jednostavnijim, pre svega mislim na gradnju kapitalnih infrastrukturnih projekata, a kasnije se to proširilo preuzimanjem Železare u Smederevu i ulaskom u RTB Bor. Pre dve godine su ušli i u gumarsku industriju. Sve to je veoma bitno, jer su kao investitori prisutni u realnom sektoru, gde upošljavaju veliki broj ljudi – podseća on.

Kineska ulaganja u rudarski sektor i proizvodnju osnovnih materijala od velike su važnosti jer su ta dva sektora bila osetljiva na globalne promene.

– Čak i da smo tada, pre ulaska Kineza, doveli profesionalni menadžment, tu se ne bi ništa promenilo. Tada su generisani veliki gubici i država je imala ozbiljne finansijske gubitke. Sa preuzimanjem Železare i rudnika taj problem je rešen i prevaziđen. Nakon toga, Kinezi su dalje širili svoju aktivnost, pa smo povećali saradnju u sektoru usluga, u IT, u delu digitalne podrške, počevši od gradova do odbrambene industrije, kupovine različite opreme od Kineza – nabraja Nikolić.

U poslednje vreme Kina je najveći pojedinačni investitor u Srbiji, a kada se posmatra i gde sve ulažu u Srbiji, pozitivni uticaj na domaću privredu je onda još izraženiji.

– Prisustvo kineskih investitora je važno u tom razmerskom delu, jer investicije iz te zemlje treba gledati kao nešto što upošljava ljude u Srbiji, što utiče osim na porast proizvodnje i na rast robnog izvoza. Jer kineska ulaganja popravljaju i platnobilansnu poziciju Srbije – podseća Nikolić.

Ipak, da za dugoročni razvoj nisu bitna radna mesta kao takva, nego je važno da investitori koji dolaze donose investicije u one oblasti koje nam daju veću dodatu vrednost, smatra prof. Milan Nedeljković, sa fakulteta FEFA.

– Generalno, dobro je da nam dolaze strani investitori, i iz Kine naravno. Drugo, jedna je situacija bila kada je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila iznad 20 odsto. Tada je bilo bitno da se što više ljudi zaposli, a sada ipak postoji potreba za uvozom radne snage. Šta mi onda dobijamo time što ćemo otvoriti neke industrije u kojima ćemo da zapošljavamo ljude iz Pakistana, na primer, a recimo kroz te neke nove investicije ne ispunjavamo propise zaštite životne sredine? Zato fokus treba da se menja, da se ne privlače ulagači koji samo upošljavaju ljude, nego da se prilagođavamo trenutnoj dinamici ekonomije, a ona je da nezaposlenost više nije veliki problem za domaću privredu – uveren je prof. Nedeljković.

Stručnjaci su saglasni i da je ono što je našoj privredi najviše potrebno dobar poslovni ambijent koji će privlačiti investitore svih vrsta i sa svih meridijana.

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da je sasvim jasno da bi među njima bilo bolje da dominiraju ulaganja koja donose veću dodatnu vrednost, ali je ovaj aspekt sekundaran u odnosu na stvaranje atraktivnog investicionog ambijenta.

Drugi aspekt ove priče su niske domaće privatne investicije koje godinama tapkaju u mestu usled činjenice da su domaći investitori skrajnuti i trpe usled favorizovanja stranih ulagača koji lako rešavaju probleme u ovdašnjem lavirintu propisa i državnih nameta. Jasno je da privreda ne može da se osloni na jednu ili drugu vrstu ulaganja, ali činjenice govore da su domaća ulaganja postojanija i neće nestati sa tržišta sa prvim nagoveštajima krize – uveren je Gujaničić.