Tema - Srbija

Koji su naprometniji aerodromi u regionu?

Iako je na vazdušni saobraćaj tokom dosadašnjeg dela godine svakako uticala ratna kriza na Bliskom istoku, kao i cene energenata koje su dovele do ukidanja pojedinih linija, brojni aerodromi u regionu i šire ove godine beleže dvocifren rast. 

Najviše se izdvajaju Tirana, Skoplje i Bratislava, dobro ih prati i Beograd, dok Zagreb uglavnom stagnira.

Aerodrom Tirana navodno je zabeležio rast broja putnika od 17 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Na listi aerodroma u regionu, iza Tirane nalazi se Beograd sa 4,2 miliona putnika, Zagreb sa 2,2 miliona i Priština sa 2,1 milionom putnika.

Slede Skoplje sa 1,8 miliona putnika, Split sa 1,3 miliona, Dubrovnik sa 1,2 miliona i Podgorica sa oko 900.000 putnika. Sarajevo i Ljubljana zabeležili su po oko 800.000 putnika.

U Tirana je u julu zabeležila 1,6 miliona putnika, što je šest odsto više nego prošle godine. To znači da je od početka godine do kraja jula kroz aerodrom prošlo ukupno 7,6 miliona putnika.

U Zagrebu je u istom periodu zabeleženo 2,68 miliona putnika, od čega 468.000 samo tokom jula, što je neznatno manje nego u istom mesecu prošle godine.

Beograd je u julu imao milion putnika, odnosno šest odsto više nego u julu prošle godine. Reč je o rekordnim brojkama za aerodrom, koji tokom cele godine beleži rast zahvaljujući sve boljoj povezanosti i širenju mreže linija. To je drugačiji obrazac od onog u Tirani i Skoplju, gde se rast najvećim delom oslanja na niskotarifne avio-kompanije.

Prema podacima Evropskog udruženja aerodroma (ACI Europe), putnički saobraćaj u evropskoj mreži aerodroma u prvih šest meseci 2026. godine povećan je za 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, tempo rasta značajno je usporio u drugom tromesečju, kada je iznosio 1,3 odsto, u odnosu na 4,3 odsto u prvom kvartalu.

U prvih šest meseci 2026. godine najbolji rezultati putničkog saobraćaja na tržištu EU+ zabeleženi su na aerodromima u Slovačkoj, sa rastom od čak 101,3 odsto, zatim na Malti sa 15,6 odsto i u Sloveniji sa 14,7 odsto.

Najslabije rezultate imala je Island, čiji su aerodromi zabeležili pad od 7,1 odsto, zatim Kipar sa minusom od 4,4 odsto i Austrija sa padom od 2,6 odsto.

Među najvećim tržištima EU+ najdinamičniji rast zabeležile su Italija, sa 4,2 odsto, i Španija sa 3,7 odsto. Francuska je ostvarila rast od 0,6 odsto, a Velika Britanija 0,4 odsto, dok je Nemačka ostala u minusu sa padom od 1,2 odsto.

Prema poslednjim zvaničnim podacima Državnog zavoda za statistiku, u junu 2026. godine ukupan promet putnika na hrvatskim aerodromima iznosio je 1,9 miliona, što je 0,6 odsto više nego godinu dana ranije.

Najveći promet zabeležio je aerodrom u Splitu, kroz koji je prošlo 559.000 putnika, iako je zabeležen pad od tri odsto. Sledi Dubrovnik sa 462.000 putnika i rastom od tri odsto, dok je kroz zagrebački aerodrom prošlo 436.000 putnika, isto kao i u junu prošle godine.

Ogroman rast Slovačka može da zahvali pre svega prometu na aerodromu u Bratislavi, koji je u junu prvi put u istoriji premašio pola miliona putnika u jednom mesecu.

Za to je najviše zaslužna ekspanzija niskotarifnih kompanija, podstaknuta smanjenjem aerodromskih i drugih troškova koje je omogućila slovačka vlada. Kompanija "Viz er" otvorila je svoju bazu, stigli su novi avioni, uvedene su desetine novih linija, a povećana je i frekvencija postojećih letova.

I rast Skoplja od gotovo 28 odsto dobrim delom može da se pripiše kompaniji "Viz er". Skopski aerodrom praktično je postao veliko čvorište ove niskotarifne kompanije, koja je u julu tamo bazirala svoj sedmi avion.

Time je dodato oko 230.000 sedišta godišnje, odnosno očekuje se više od 120.000 dodatnih putnika.

Rast prometa na aerodromu u Ljubljani od gotovo 15 odsto u prvih šest meseci pokazuje da se konačno ojačala mreža linija iz glavnog grada Slovenije, nakon postepenog oporavka posle pada izazvanog propadanjem nacionalnog avio-prevoznika Adrija ervejz.

Ljubljanu je nedavno na listu novih destinacija za narednu godinu stavio i američki "Junajted erlajns". Čelnici kompanije ovu destinaciju, između ostalog, vide kao priliku da putnicima omoguće lakši pristup Alpima.