U fokusu - Srbija

Koliko rast minimalca podiže standard

Profesor Ekonomskog fakulteta UB Ljubomir Savić kaže da već dugo živimo u teškom vremenu, da čovek mora da bude vrlo realan, ali da mu uloga poslodavca nije jasna.

Vlada Srbije je najavila da će sutra na sednici biti doneta odluka o povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine na 551 evro.

Preliminarni rezultati ankete koju sprovode dve reprezentativne sindikalne centrale daju pokazatelje o mesečnim prihodima i troškovima domaćinstva zaposlenih.

Anketa, koja je i dalje otvorena, pokazuje da više od 150.000 dinara mesečnih prihoda ima 39,3 odsto domaćinstava, od 100.000 do 150.000 dinara ima 36,5 odsto, a od 60.000 do 100.000 dinara ima 21,1 odsto ispitanika.

Na pitanje koliko mogu da uštede od zarade, 64,5 odsto ispitanika reklo je da ne može ništa da uštedi, od 5.000 do 12.000 dinara može da izdvoji njih 20,6 odsto, a do 24.000 dinara sa strane može da ostavi 9,2 odsto ispitanika.

Profesor Ljubomir Savić je rekao da ga rezultati ankete ne iznenađuju.

"Nažalost, živimo u teškom vremenu, već prilično dugo. Čovek mora da bude vrlo realan, mada mi je najmanje jasna uloga poslodavca. Razumem da oni uglavnom imaju strategiju što niži troškovi, što veći profiti i to je sasvim prihvatljivo, ali živite u zemlji kao što je Srbija. U njoj imate pogodnosti, pre svega od države, a sa druge strane imate i građane koji rade za prilično niske nadoknade koje niko ne pita koliko se radi, u kakvim uslovima i pod kojim vremenskim prilikama. To su okolnosti koje mi ne znamo", rekao je Savić.

Savić navodi da ne treba sve gledati kroz cifru.

"Ipak je zemlja Srbija siromašna zemlja, država je preuzela na sebe da kod minimalca postoji značajan neoporezivi deo koji država uplaćuje umesto poslodavaca, to se ne vidi", ukazuje profesor.

Bobić: Želimo da razgovaramo o platama svih zaposlenih

Slađan Bobić iz Samostalnog sindikata Srbije ističe da se povećanje minimalne zarade odnosi na tri odsto zaposlenih u Srbiji.

"Devedeset sedam odsto zaposlenih ne zavisi od minimalne zarade. Mi kao sindikat želimo da razgovaramo o platama za sve zaposlene u Srbiji i pokušavamo da ukažemo Vladi Republike Srbije da ovaj procenat povećanja minimalne zarade treba da se odnosi na sve zaposlene. Tada bismo došli do onog jasnog pokazatelja i sve bi se to odnosilo na kupovnu moć građana i zaposlenih", istakao je Bobić.

Ocenio je da država donosi odluku mimo Socijalno-ekonomskog saveta.

"Vlada Republike Srbije sama donosi odluku ukoliko ne dolazi do konsenzusa. U ovom slučaju nije postignut dogovor, konsenzus između poslodavaca, sindikata i države. Socijalni dijalog je tripartitni", istakao je Bobić.

Savić veruje da će mere koje je država predvidela svakako pomoći, ali da je teško prihvatiti činjenicu da imate ljudi koji rade 30-40 godina kojima stalno treba pomoć države.

"Krajnje je vreme da nekako dođemo u društvu do konsenzusa i da ljudi treba da žive od svog rada. Imamo primere zemalja u okruženju, i oni koji jesu u EU, i neki koji nisu. Imamo učinak da se tamo lakše postignu ti dogovori. Očigledno je lopta u rukama poslodavaca. Moja je procena da većina njih živi jako dobro, zarađuju jako dobro. Nisu spremni da se liše ni jednog jedinog centa. I to je zapravo problem države Srbije", rekao je Savić.

Čega se zaposleni najviše odriču

Anketa dve reprezentativne sindikalne centrale bavila se time i čega se najpre odriču zaposleni zbog ograničenog budžeta. Putovanja se odriče njih 51,5 odsto, kulturnih sadržaja 15,4 odsto, kvaliteta proizvoda 13 odsto, a količine proizvoda njih 11,4 odsto.

Sekretar veća Samostalnog sindikata Srbije rekao je da su plate niske.

"Kada čovek ode u prodavnicu, on uvek pogleda da li je nešto na akciji, odreći će se nečega, neće kupiti. Anketa govori koliki procenat se odriče godišnjih odmora, ljudi ne mogu ni na sedmodnevni godišnji odmor da odu. To je veliki procenat“, rekao je Bobić.

Naglasio je da se traži socijalni dijalog i razgovor sa svakim nadležnim ministarstvom.