Poslovne vesti - Srbija

Marković: Srbija može da postane važno regionalno gasno čvorište, ali mora da razvija infrastrukturu

Energetski stručnjak Željko Marković kaže da bi diversifikacija gasnih pravaca i razvoj Vertikalnog gasnog koridora mogli da povećaju energetsku sigurnost Srbije i njen značaj u regionu. Ističe i da će dugoročna stabilnost zavisiti od ulaganja u infrastrukturu, obnovljive izvore energije i postepenog smanjenja uvozne zavisnosti.

Strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država otvorio je i pitanje buduće energetske saradnje dve zemlje. Jačanje energetske bezbednosti, diversifikacija snabdevanja gasom i povezivanje Srbije sa regionalnim energetskim koridorima izdvojeni su kao ključni prioriteti, dok američki mediji ocenjuju da bi Srbija mogla da postane značajno regionalno gasno čvorište.

Energetski stručnjak Željko Marković kaže da je uspostavljanje strateškog dijaloga Beograda i Vašingtona pre svega značajan politički korak, ali da bi konkretne koristi mogao da donese i energetskom sektoru ukoliko se realizuju projekti predviđeni tim okvirom saradnje.

"Projekat koji je već ušao u pripremnu fazu jeste reverzibilna hidroelektrana 'Đerdap 3'. Pored toga, država je prepoznala mogućnosti za razvoj gasne infrastrukture, kao i projekte u oblasti geotermalne i nuklearne energije", ističe Marković.

Osvrćući se na značaj Vertikalnog gasnog koridora, navodi da je njegova najveća prednost u tome što Srbiji obezbeđuje nove pravce snabdevanja prirodnim gasom i smanjuje zavisnost od jednog izvora.

"Do sada smo se uglavnom oslanjali na ruski gas. Puštanjem interkonekcije sa Bugarskom već smo napravili korak ka diversifikaciji, jer je omogućen transport azerbejdžanskog gasa. Što imate više pravaca snabdevanja, manja je zavisnost od jednog izvora", napominje energetski stručnjak.

Prema njegovim rečima, postojeća gasna infrastruktura Srbiji već omogućava dvosmerni transport, što dodatno povećava fleksibilnost sistema i mogućnost snabdevanja iz različitih pravaca.

"Postojeći pravac prema Mađarskoj ima dovoljan kapacitet i omogućava da se gas koji stiže sa juga transportuje ka severu, ali i obrnuto. Upravo ta dvosmernost je jedna od važnih prednosti sistema", naglašava sagovornik Jutarnjeg programa.

Geopolitika određuje energetiku i ekonomiju

Govoreći o uticaju globalnih geopolitičkih prilika na energetiku, Marković smatra da veći broj transportnih pravaca značajno doprinosi sigurnosti snabdevanja, posebno u uslovima neizvesnosti na svetskom tržištu energenata.

"Geopolitički poremećaji danas u velikoj meri određuju energetsku sliku. Što imate više mogućih ruta, to je veća sigurnost snabdevanja. Naravno, potrebno je da te rute prate i realne isporuke gasa, ali svakako povećavaju stabilnost sistema", tvrdi Marković.

Na pitanje o alternativnim izvorima snabdevanja, odgovara da će njihov značaj zavisiti i od buduće politike Evropske unije prema ruskom gasu.

"Taj gas je trenutno najkonkurentniji po ceni i zato ga većina zemalja i dalje uvozi. Međutim, ako EU sprovede plan da u naredne dve do tri godine u potpunosti obustavi njegovo korišćenje, onda će ovi novi pravci snabdevanja postati realna alternativa", ocenjuje stručnjak.

Podvlači da Srbija ne bi imala korist samo kao tranzitna zemlja, već i kao regionalni energetski centar, ukoliko nastavi sa razvojem infrastrukture i skladišnih kapaciteta.

"Srbija može da razvija trgovinu gasom, usluge balansiranja sistema i druge komercijalne aktivnosti koje predstavljaju dodatan izvor prihoda", ukazuje sagovornik.

Država ne može samo na jedan kolosek

Marković procenjuje da geopolitički interesi u velikoj meri određuju dostupne izvore i pravce snabdevanja energentima, dok ekonomski kriterijumi dolaze do izražaja tek prilikom izbora među ponuđenim mogućnostima.

"Nadam se da će u budućnosti ekonomski kriterijumi ipak biti primarni i da se poslovi neće zasnivati na diktatu politike", poručuje Marković.

Govoreći o NIS-u, konstatuje da je ishod uoči isteka operativne licence i licence za pregovore neizvestan, pošto još nema konačnog sporazuma MOL-a i "Gasproma", ali da bi globalni rast cena nafte i gasa mogao da utiče na novo odlaganje sankcija.

"Dokle god je NIS opterećen sankcijama, sigurnost snabdevanja Srbije je ugrožena. Do sada smo taj rizik ublažavali velikim rezervama i regulisanjem tržišta, pa smo i tokom zaustavljanja rafinerije izbegli veće gužve i redove na pumpama", objašnjava Marković.

Kada je reč o narednih pet do deset godina, Marković pojašnjava da Srbija mora istovremeno da razvija obnovljive izvore, povećava energetsku efikasnost, elektrifikuje saobraćaj i gradi nove gasne i naftne pravce, kako bi postepeno smanjila uvoznu zavisnost.

"Država ne može da izabere samo jedan kolosek. Pored interkonekcija i diversifikacije snabdevanja, moramo više da ulažemo u sopstvenu proizvodnju energije. U solarnoj energiji smo na oko 450 vati instalisane snage po stanovniku, dok su Rumunija i Mađarska već iznad 900, što pokazuje koliko prostora imamo za napredak", zaključuje Marković.