U fokusu - Srbija

MAT: Privredna aktivnost nastavila snažan rast u 2026, rast BDP-a u trećem kvartalu 4 odsto

Najveći doprinos rastu, kako je navedeno, dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi, svrstavajući Srbiju među najbrže rastuće evropske ekonomije.

Industrijska proizvodnja je u septembru međugodišnje uvećana za 3,2 odsto, a unutar nje Prerađivački sektor za 5,1 odsto i spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz brži rast izvoza od uvoza.

U prvih devet meseci 2026. robni izvoz je porastao za 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom povećana na 82,6 odsto (lane je, u istom periodu, iznosila 79,5 odsto).

Rast robnog izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos daje proizvodnja motornih vozila.

Srbija je, prema podacima Evrostata, u septembru zabeležila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim zemljama.

Rast neto zarada u avgustu 2026. iznosio je 8,7 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine.

Prosečna neto zarada u julu bila je 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Inflacija je u septembru iznosila 4,1 odsto međugodišnje, pri čemu je njeno ubrzanje delom posledica baznog efekta iz prethodne godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži.

U septembru je devet od 27 zemalja članica EU imalo veću međugodišnju inflaciju od Srbije, navodi se u MAT-u.

Realni rast BDP-a u 2026. pozicionira Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi

Realni BDP Srbije je u prvih devet meseci 2026. međugodišnje uvećan za oko 3,6 odsto, čime se Srbija pozicionirala u red najbrže rastućih ekonomija u Evropi, navodi se u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta iz Beograda i Privredne komore Srbije.

Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem tromesečju 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je četiri odsto, što pokazuje da je realni BDP-a Srbije u prvih devet meseci 2026. međugodišnje uvećan za oko 3,6 odsto.

 Posmatrano sa proizvodne strane, najznačajniji realni rast aktivnosti, od početka godine beleže: Ostale usluge, Neto porezi i Trgovina na veliko i malo, dok je poljoprivredna proizvodnja uvećana za oko 11 odsto.

Srbija se prema realnom rastu BDP-a veoma dobro rangirana i u dugom roku u poređenju sa evropskim zemljama.

Prema evidenciji Evrostata, u odnosu na 2015. godinu, BDP Srbije je do sredine ove godine realno uvećan za 44,2 procenta, odnosno 3,1 odsto prosečno godišnje.

Ekonomija je rasla 2,4 puta brže od proseka EU (prosečni međugodišnji rast BDP-a u EU iznosi oko 1,3 odsto), što ukazuje da je Srbija u posmatranom periodu ostvarila uslovnu beta konvergenciju ka EU, odnosno da je kao manje razvijena ekonomija ostvarila brži rast od razvijenijih ekonomija, pri čemu se razlika između nje i EU postepeno smanjuje.

Prema preliminarnim podacima Evrostata, BDP evrozone u trećem tromesečju 2026. uvećan je za 1,3 odsto međugodišnje posmatrano. Iza ovog rezultata stoji krhka i neujednačena struktura - rast se oslanja na pojedine zemlje (Irska, Španija, Švedska), dok ključni igrači poput Francuske i Italije pokazuju stagnaciju ili pad.

To znači da je otpornost prisutna, ali nije ujednačena niti dugoročno održiva bez strukturnih reformi. Treba naglasiti i da je u Nemačkoj zabeležen solidan međugodišnji rast od 1,2 odsto, s obzirom na industrijske izazove i nepovoljne klimatske faktore (nizak vodostaj reke).

Prosečna neto zarada u avgustu 117.282 dinara, međugodišnji realni rast 8,7 odsto

Prosečna neto zarada u avgustu je iznosila 117.282 dinara i u odnosu na isti prošlogodišni mesec bila nominalno uvećana za 11,1 odsto, a realno za 8,7 odsto, navodi se u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta iz Beograda i Privredne komore Srbije.

Prosečna bruto zarada u Srbiji iznosila je 161.953 dinara u avgustu 2026. U 2025. godini, međugodišnji rast neto zarade iznosio je 11,5 odsto nominalno, odnosno 7,4 odsto realno.

Rast neto zarada u prvih osam meseci 2026. u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 11,4 odsto nominalno, odnosno 8,5 odsto realno. Prosečna potrošačka korpa u julu 2026. godine iznosila je 111.032 dinara, dok je prosečna neto zarada u tom mesecu iznosila 121.346 dinara.

Dakle, prosečna neto zarada je bila za 9,3 odsto veća u odnosu na vrednost prosečne potrošačke korpe. U odnosu na vrednost minimalne potrošačke korpe prosečna zarada je veća za 111,8 odsto.

Posmatrano po gradovima, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Kragujevac i Niš, dok je Novi Sad bio na nivou proseka, dok je prosečna neto zarada bila veća od prosečne potrošačke korpe i u Zaječaru, Smederevu, Užicu, Kraljevu i Valjevu. Prema raspoloživim statističkim podacima, može se reći da se u prethodne tri godine beleži i trend sve osetnije pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom prosečnom zaradom, navodi se u MAT-u.