Aktuelno - Srbija

Ministarka trgovine: Mere će obuhvatiti više od 3.000 proizvoda

Ona je u intervjuu za Tanjug rekla da je ovog puta uz novi pristup napravljen drugačiji obuhvat mera koji mora da sadrži veći broj proizvoda jer, istakla je, građanima treba da se omogući da po pristupačnim cenama kupuju značajno veći broj proizvoda, i to ne samo hleb i jaja već i meso, pelene za bebe, konditori, kućna hemija, sredstva za higijenu i slično. „Verujem da će opsegom biti obuhvaćen veliki broj proizvoda i veći od 3.000, jer je broj od 3.000 utvrđen po jednom velikom trgovinskom lancu”, rekla je ona.

Pojašnjava da je inicijalni plan u radu Ministarstva, kada je ona preuzela tu funkciju bio da se otklone određene anomalije nastale posle pandemije korona virusa, kada je došlo do ubrzanog rasta marži što se reflektovalo na rast cena i što su svi osetili.

 „Sve vreme od maja bavili smo se detaljno analizama da proniknemo stvari kako se došlo do cena i pomogle su nam analize Zavoda za statistiku, potkrepljene relevantnim izvorima o poslovanju gde vidite koncentraciju marži na mali broj učesnika. Cilj nam je bio da idemo ne na dogovor sa trgovcem koji do sada nije dao rezultate, već da se uđe u strukturu kako nastaje cena koja se plaća. I u tom smislu marže koje idu do 46 odsto za najveće trgovine. Fokusirali smo se na veleprodaju i trgovinu na malo da zaustavimo trend koji smo imali u tom periodu i da ograničimo, da cenovnik ide na dole”, rekla je Lazarević.

Prema njenim rečima ovoga puta to će se raditi uz drugačiji pristup ali i obuhvat mera koji mora da sadrži veći broj proizvoda, jer građanima treba da se omogući da po pristupačnim cenama kupuju značajno veći broj proizvoda. Ona je najavila da će uredba u vezi sa novim merama biti doneta ove sedmice, da će stupiti na snagu 1. septembra i važiti šest meseci Govoreći o o tome gde su najviše marže i gde se očekuju najveći efekti istakla je da je fascinantno kolike su marže na pekarske proizvode.

 „Pričamo o esencijalnim proizvodima, ne pričamo o nečemu što je možda, u meri luksuznih proizvoda, ali ima dosta toga što se koristi. Konditori takođe, čokolade, ja razumem da je, znači, skočila cena kakaa, kao i kafe, ali ta pomeranja na tržištima na gore, pogotovo berzanske robe, vrlo često se višestruko poveća na kraju, kao da uzimaju neki efekat nekog budućeg skoka”, rekla je ona.

Navela je da će se marže pratiti, da su marže za određene proizvode velika nepoznanica, da će se o tome učiti i dobijati informacije što će biti dobra smernica, kako da se modifikuju mere ukoliko bude potrebno i kako da se država postavi.

„Svako ograničavanje nije, da kažemo, popularno, jer prosto zadiremo u jedan deo gde su do sada oni vrlo lepo i vrlo profitabilno radili. Nije namera da se njima onemogući poslovanje, oni treba da budu profitabilni, samo bi to trebalo biti ipak sa jednom merom”, rekla je ona.

Istakla je da se očekuje da će prodavci na koje se ograničenje marži odnosi biti obavezni da 1. septembra urade nivelaciju cena prema ograničenju marži i da te cene ne budu samo na kasi.

 „Znači, da ne vidite te cene tek kada dođete i kada plaćate nešto, nego da one budu, da kažemo, istaknute vidljivo”, navela je ministarka i dodala da će trgovci biti kontrolisani. Istakla je da će trgovci biti u obavezi da dostave ministarstvu, pošto primena uredbe počinje 1. septembra, njihove cenovnike za te proizvode na dan 1. septemabr.

„Ali kao jedan korektivni faktor da vidimo šta se dešavalo tokom avgusta od nekih prvih najava mera i presek za 1. avgust”, rekla je Lazarević.

Komentarišući navode u javnosti pojedinih predstavnika trgovinskih lanaca da će mere imati razoran uticaj na trgovce i izazvati sivu ekonomiju i nestašice pojedinih proizvoda rekla je da komentara ima i pozitivnih i negativnih ali da se ovi apokaliptični scenariji apsolutno neće desiti.

„ I te kako, kako ćemo voditi računa, Uredba predviđa, koje će količine robe u lagerima morati da budu da bi mi obezbedili stabilnost snabdevanja, između ostalog. Ti koji kritikuju, kako ćemo da, da kažemo, da sahranimo male trgovce. Ne. Mali trgovci i oni koji su najslabiji nisu uopšte obuhvaćeni ovom merom. Ono što je meni bilo fascinantno je da sam takve komentare čula od nekih koji su među najvećima. I jeste, ako mogu da kažem, rekorder u povećanju stope marže tog određenog konkretnog trgovinskog lanca”, rekla je ona i dodala da taj trgovinski lanac ima trenutno prosečnu maržu od 40 odsto.

Kada je reč o novčanim kaznama zaprećenim trgovcima koji ne budu poštovali uredbu o ograničavanju marži rekla je da tu postoji limitiranost i da su kazne limitirane na 300.000 dinara, po prekršaju.

„To je ono što tržišni inspektor može da razreže kao kaznu kada uđe u objekat. To nije tako puno ako pogledate da su najveći trgovinski lanac prošle godine imali 51,5 milijardi dinara marže. Znači, ako znamo koliko imamo objekata i da to nije po trgovinskom lancu nego po objektu, onda ta igra brojki tih dve i po hiljade evra, puta broj, znači, svakako može da bude jedan značajan mehanizam da oni budu sankcionisani”, rekla je ministarka.

 Istakla je da će deo of-rabata biti ograničen na 10 odsto. Govoreći o donošenju novih zakona iz resora ovog ministarstva navela je da se usvajanje izmena i dopuna Zakona o trgovini planira u oktobru, kao i novog Zakona o zaštiti potrošača o kome se vodi javna rasprava a koja je u petak produžena do 3. septembra.

 „Zašto novi zakon? Zato što je stepen izmene onoga što smo transponovali iz EU direktiva značajno veći, zapravo zahteva novi zakon. Čime mi dalje nastavljamo da se prilagođavamo evropskom zakonodavstvu u ovoj oblasti. I tu je rok oktobar”, rekla je ministarka.

 Kada je reč o donošenju po prvi put Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, kaže da se njegove usvajanje očekuje do kraja godine.

„Kao primer, ulistavanje znači koliko vas košta da se vaš proizvod nađe, da kažemo, u ruci određenog trgovca, do nadoknada za liflete, primerno sekundarno pozicioniranje, nadoknada za razvoj maloprodajne mreže, koliko plaćate nadoknada posle renoviranja objekata, znači puno toga. Mislim, prosto neverovatno koliko je to kreativno, ali kada napravite sumu, znači da kažemo neki zbir po dobavljaču, ti of rabati se kreću od 25 pa do 60 odsto. I to je jedan veliki udarac i to je možda jedan od razloga, zapravo sam gotovo sigurna, zašto nekih naših dobrih proizvođača, primerno prehrambene industrije, više nema u asortimanu trgovinskih lanaca”, rekla je Lazarević. A da ne pričamo o onim novim i maloj industriji koji prosto ne mogu finansijski da izdrže namet, dodala je ona.