Tema - Srbija

Nacionalna, ali krediti bez politike

Ako je suditi prema najavama iz Vlade Srbije privrednički san o razvojnoj banci, što podrazumeva povoljnije uslove zaduživanja, mogao bi biti „odsanjan” i pre narednih izbora u aprilu naredne godine. Prva verzija zakona je urađena, a predlog bi mogao da se nađe pred poslanicima na jesen.

Iako se zna da postoji nacrt zakona u javnosti su još nepoznata osnovna rešenja, a to je iz kojih će se sredstava finansirati razvojna banka i kako sprečiti da se pare dele mimo ekonomskih kriterijuma. Nije nikakva tajna da se odluke u razvojnoj banci moraju donositi isključivo na zdravim ekonomskim i finansijskim principima, a da telo koje odlučuje o investicijama mora biti zaštićeno od političkih pritisaka, na šta su nam, uostalom, skrenuli pažnju i u međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, kaže da je potrebno da se u Srbiji osnuje nacionalna razvojna banka, ali da ima prostora i za paralelno delovanje i regionalnih razvojnih banaka, kao što je Razvojna banka Vojvodine.

– Postoje različiti modeli razvojnih banaka, a još nije poznato za koji se opredelio pisac zakona. Postoji mogućnost formiranja investicione i izvozne banke, koja bi pored finansiranja infrastrukturnih i kapitalnih projekata, podržavala izvoz i davala garancije za velike izvozne poslove. Oblast delovanja razvojne banke trebalo bi da bude finansiranje infrastrukturnih i drugih razvojnih i kapitalnih projekata za koje ne postoji interes privatnih kreditora. Banka treba da finansira dugoročne projekte, one koji nisu dovoljno profitabilni i koji imaju veći rizik od onog koji su komercijalne banke spremne da preuzimaju – kazala je Vidosava Džagić i dodala da pozitivna iskustva drugih zemalja ukazuju na opravdanost osnivanja razvojne banke. U 40 zemalja formirane su razvojne banke, dok se kreditiranjem razvojnih projekata bavi oko 20 regionalnih i međunarodnih institucija i 10 fondova.

Po njenim rečima razvojna banka bi obezbedila profesionalnije i efikasnije upravljanje državnim sredstvima od postojećeg modela finansiranja koji se realizuje preko više institucija, agencija, fondova, ministarstava.

Banka treba da bude u državnom vlasništvu, a početni kapital za osnivanje ne bi trebalo da bude manji od milijardu evra.

Početni kapital može se obezbediti iz budžeta, na primer budžetska sredstva za finansiranje infrastrukturnih projekata, zatim objedinjavanjem sredstava postojećih fondova i agencija, kao i iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija, pa i sredstava od likvidacije banaka.

– Zakon treba da obezbedi nezavisnost uprave banke, posebno kreditnog odlučivanja od političkih uticaja, kao i posebnu metodologiju ocene projekata koji bi se finansirali iz ove institucije. Takođe, treba obezbediti da razvojna banka ne bude konkurent poslovnim bankama i da bude u skladu sa pravilima STO i odredbama sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju – kazala je Džagićeva.

Privreda sve teže dolazi do zajmova na domaćem i inostranom kreditnom tržištu i zato je neophodno da Srbija ima nacionalnu ili državnu razvojnu banku, smatra dr Boško Živković.

Po njegovim rečima ovakve banke nude finansijske usluge koje ne pruža tradicionalni bankarski sistem. Model banke i njeno delovanje umnogome zavise od visine kapitala kojim banka raspolože i od izvora finansiranja.

– U početku bi izvori finansiranja, verovatno, bili veoma oskudni, pa bi njena delatnost morala biti ograničena na tačno određene oblasti. Sa povećavanjem izvora njena delatnost bi mogla da se širi. Osnovni kapital bi na početku morala da uloži država. U drugoj fazi bi mogli da se objedine svi oblici razvojnog finansiranja iz javnih izvora, uključujući Fond za razvoj. Treća faza bi objedinila i upravljanje izvorima razvojnog finansiranja iz inostranstva, kao što su krediti Svetske banke, razvojnih banaka EU, nacionalnih razvojnih banaka drugih zemalja, donacije... – kaže Živković.

U četvrtoj fazi razvoja došlo bi do zajedničkog finansiranja sa komercijalnim bankama iz zemlje i inostranstva i kreiranja mehanizama javno-privatnog partnerstva u finansiranju projekta od javnog interesa. Konačno, u okolnostima kada banka dostigne odgovarajući rejting, smatra Živković, bio bi moguć njen samostalni nastup na domaće i međunarodno tržište preko mehanizma emitovanja visokokvalitetnih obveznica i srodnih instrumenata.

Formiranju razvojne banke treba pristupiti vrlo rigorozno, sačuvati je od rizika i u početku joj dati ograničen potencijal. Razvojna banka Srbije ne bi smela da ugrožava stabilnost nacionalnog finansijskog sistema tako što joj ne bi bilo dozvoljeno da izlazi na privatno tržište depozita i da na taj način konkuriše komercijalnom bankarstvu.

Živković smatra da bi nacionalnu razvojnu banku trebalo zaštititi od bilo koje vrste koalicionog političkog upravljanja, jer bi je to u kratkom roku razorilo.

Goran Nikolić, ekonomista Instituta evropskih studija, kaže da nisu realna očekivanja da kapital razvojne banke bude milijardu evra i da –bi bilo dobro da, za početak, to bude bar 100 miliona evra.

– Moraju se odrediti prioriteti finansiranja, a to su agrar, autoindustrija, elektroindustrija, energetika. Rizik od zloupotreba, naravno postoji, ali na sistemu kontrole treba raditi. Ako se tim parama postigne da se poveća zaposlenost, a ne samo rast BDP, one su ostvarile cilj – kazao je Nikolić.