U fokusu - Srbija

NBS: Srbija u 2025. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od dva odsto

Rast aktivnosti, navodi se u analizi, ostvaren je u većini uslužnih sektora i industriji, dok je pad zabeležen u građevinarstvu, a u manjoj meri i u poljoprivredi usled nepovoljnih vremenskih prilika.

Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za jedan odsto, u okviru čega je rast prerađivačke industrije iznosio 1,2 odsto.

Iz NBS ističu da se na usporavanje aktivnosti u prerađivačkoj industriji od oktobra u najvećoj meri odražavaju problemi u proizvodnji naftnih derivata, dok se znatan rast proizvodnje u ovoj godini beleži kod motornih vozila i automobilskih guma.

Rast obima proizvodnje u rudarstvu iznosio je 4,4 odsto, dok je u energetici zabeležen pad od dva odsto usled nižih hidrorezervi u uslovima suše.

Na rast aktivnosti u uslužnim sektorima ukazuje pre svega procenjeni realni rast prometa u trgovini na malo od 4,2 odsto, ugostiteljskog prometa od 1,5 odsto i prometa u saobraćaju od 4,7 odsto. Kada je reč o turizmu, broj noćenja turista bio je manji za 3,3 odsto nego prošle godine.

Na smanjenje aktivnosti u građevinarstvu ukazuje niža vrednost izvedenih radova za 8,4 odsto, što je uticalo da investicije u osnovna sredstva ostvare skroman rast od 0,9 odsto. Što se poljoprivredne proizvodnje tiče, ona je, prema proceni RZS, zabeležila pad od 0,3 odsto.

Prosečna godišnja inflacija u 2025. iznosila je 3,8 odsto, dok je prema proceni RZS, međugodišnja inflacija u decembru iznosila 2,8 odsto, što je u granicama cilja Narodne banke Srbije, koji iznosi tri plus minus 1,5 odsto.

Povoljna kretanja u 2025. nastavljena su na tržištu rada, gde se beleži rast zarada i životnog standarda, kao i dalje smanjenje nezaposlenosti. Tako je prosečna zarada nominalno povećana za 11,2 odsto, dok je njen realni rast iznosio 7,1 odsto, čime je očuvana kupovna moć stanovništva.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju iznosila 8,2 odsto.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, robni izvoz bi u 2025. trebalo da zabeleži rast od osam odsto, uprkos niskoj eksternoj tražnji, što je rezultat rasta izvoznih kapaciteta, pre svega u automobilskoj industriji.

Istovremeno, procenjuje se da je robni uvoz bio veći za 7,3 odsto, kao rezultat nastavka uvoza repromaterijala i opreme, ali i većeg uvoza potrošne robe usled povećanja raspoloživog dohotka stanovništva.