Tema - Srbija

NBS steže omču – banke poskupljuju novac

Banke u Srbiji podozrevaju da će ih novi propisi iz oblasti supervizije banaka koje predlaže Narodna banka Srbije dovesti u situaciju da smanje odobravanje kredita što će se negativno odraziti na likvidnost i investicije privrede, ali i potrošačku moć stanovništva.

Bankari dodatno strahuju da će sve banke koje su poslovale s profitom (odnosno one koje su svoj kapital uvećale iz profita) imati znatno smanjenje regulatornog kapitala i da će zbog toga morati da se dokapitalizuju. Prema nekim procenama za dokapitalizaciju bi bilo potrebno preko 500 miliona evra kako bi uskladile pokazatelje adekvatnosti kapitala s novom regulativom. Bankari kažu da bi, u slučaju dokapitalizacije, posledice za njih bile smanjenje stope prinosa na kapital što će oni nadoknaditi povećanjem – kamata.

NBS nedavno je najavila izmene regulative iz oblasti supervizije banaka kojom su predložene izmene odluke o adekvatnosti kapitala i odluke o klasifikaciji aktive. Bankari se žale da im česte i iznenadne promene strategije centralne banke i regulatornog okvira stvaraju probleme u poslovanju.

Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić kaže da su ove mere deo paketa monetarne restrikcije koje sprovodi centralna banka zbog visoke inflacije i povećanja broja loših zajmova.

– Banke će biti prinuđene ili da smanjuju kreditnu aktivnost ili da povećavaju kapital. Banke u Srbiji i sada imaju najveću adekvatnost kapitala u Evropi i to 21 odsto. „Bazel standard” traži najmanje osam, naš zakon 12 odsto, a banke imaju 21 odsto. Više od toga je stvarno teško očekivati – kaže Dugalić.

On ocenjuje da bankarski sektor nije problem, već privreda koja je nekonkurentna, s niskim stepenom produktivnosti, velikim promašajima u privatizaciji, s industrijskom proizvodnjom koja je na nivou 40 odsto one iz 1989. godine.

U NBS kažu da izmene propisa na kojima se trenutno radi tiču se upravljanja kreditnim rizikom i potrebnim nivoom adekvatnosti kapitala banaka, a imaju za cilj smanjenje sistemskog rizika prouzrokovanog visokim stepenom evroizacije, pružanje određenih podsticaja za korporativno finansijsko restrukturisanje pravnih lica i postepeno uvođenje određenih rešenja sadržanih u regulativi usklađenoj s „Bazelskim standardima”. Takođe, ove izmene sadrže i brojne dodatne relaksacije mera koje je NBS preduzimala u periodu kreditne ekspanzije (kao što je to NBS postepeno činila i u prethodne dve godine) i jačaju ulogu i značaj internih procena rizika samih banaka.

– Dakle, predložene izmene propisa NBS nemaju uticaj na kretanje tržišnih kamatnih stopa i ne mogu biti osnov ili opravdanje za povećanje kamatnih stopa kod pojedinih banaka. Takođe, likvidnost bankarskog sektora je daleko iznad propisanih minimalnih vrednosti sa značajnim rezervama likvidnosti, tj. slobodnim finansijskim sredstvima i može se reći da banke raspolažu s dovoljnim dodatnim potencijalom za kreditnu aktivnost prema privredi i stanovništvu – navodi NBS u odgovoru na primedbe poslovnih banaka.

Naravno, sve predložene izmene različito će se odraziti na pojedine banke u zavisnosti od valutne i ročne strukture njihovih bilansa, stepena naplativosti njihovih plasmana, potencijalnih gubitaka za kreditne rizike kao i ukupnih performansi njihovog poslovanja na ovdašnjem tržištu. To znači da ne treba generalizovati efekte predviđenih izmena regulatornog okvira, tvrdi NBS, jer će oni različito uticati na bankarske institucije u zavisnosti od njihovog finansijskog potencijala i kvaliteta sistema za upravljanje poslovnim rizicima.

Narodna banka Srbije se, u obavljanju regulatorne funkcije, rukovodi potrebom usaglašavanja regulatornog okvira s međunarodno priznatim standardima i minimiziranjem rizika u poslovanju banaka uočenih praćenjem stanja i trendova u bankarskom sektoru, a sve radi očuvanja finansijske stabilnosti. Postupak pripreme propisa NBS sprovodi transparentno i uz komunikaciju s bankama i njihovim strukovnim udruženjima, kažu u centralnoj banci.