U fokusu - Srbija

Novi pravilnik o medicinskom otpadu u Srbiji

Na taj način su jasno definisani okviri za zdravstvene,farmaceutske, veterinarske ustanove, proizvođače,operatere ali i druge učesnike ovog procesa koji bi trebalo da ga, u skladu sa propisima, tretiraju.

Reč je o izuzetno važnom dokumentu jer značajan deo ovog otpada je u kategoriji opasnog i ako se sa njim ne postupa u skladu sa propisima, ozbiljno može da naruši kako zdravlje ljudi, tako i životnu sredinu.

Ovo tim pre što, iako ne postoje precizni podaci oko količine medicinskog i farmaceutskog otpada, neke procene ukazuju da se godišnje stvori nešto oko 4000 tona od kojih je bar 25 do 30 posto onog koji spada u kategoriju opasnog.

Upravo ta činjenica je važno upozorenje da se poštuju sve procedure i evropski standardi za njegovo skladištenje i tretiranje jer neke studije pokazuju da u Srbiji jedan bolnički krevet, ima ih prema podacima RZS iz 2025. godine 41.087, generiše 1,5 kilograma medicinskog otpada. U to spadaju, lekovi, špricevi, maske, higjenske rukavice, gaze, tupferi, skalpeli.

Koliko godišnje generiše Srbija? 

Tu su i delovi tela i organi, hemikalije. Po pravilu sve to bi trebalo da se tretira u posebnim postrojenjima, koje poseduje 66 zdravstvenih ustanova, (podaci iz Programa upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022-2031. godine), međutim, prema istraživanju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) iz 2020. godine, koje je sproveo u 17 lokalnih samouprava, pokazuje da u vreme pandemije korona virusom,medicinski otpad nije sakupljan i odlagan na adekvatan način.

Da ovo nije problem samo u Srbiji pokazuju i podaci Svetske zdravstvene organizacije iz 2023. godine,po kojima pandemija korona virusom uvećala količine medicinskog otpada.

- Utvrđeno je da je veći deo od 1,5 milijardi medicinskih predmeta koje su Ujedinjene nacije distribuirale u prvim mesecima pandemije završila kao smeće, što je jednako težini 262.000 džambo džet aviona. Među otpadom je bilo najviše rukavica za jednokratnu upotrebu. Procenjeno je da je 3,4 milijarde maski za jednokratnu upotrebu bacano svakog dana 2020. širom sveta. Pošto je većina maski napravljena od plastike, taj otpad može da zagadi i zemlju i vodu, posebno u zemljama sa manje razvijenim sistemima za upravljanje otpadom -stoji u izveštaju SZO.

Upravo zato Srbija poslednjih godina pokušava zakonskim rešenjima, u skladu sa evropskim standardima,da svoj sistem upravljanja otpadom, podigne na viši nivo. U tom smeru su i rešenja u Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom, koji će važiti tri godine i u kome su konkretizovane obaveze iz Zakona o upravljanju otpadom ali i Programa upravljanja otpadom za period od 2022-2031. godine.

Detaljna pravila za sakupljanje pakovanje i skladištenje otpada

-Upravljanje medicinskim otpadom jeste sprovođenje propisanih mera za postupanje sa medicinskim otpadom u okviru sakupljanja, razvrstavanja, pakovanja, obeležavanja, skladištenja, transporta i tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja medicinskog otpada.Na mestu nastanka medicinskog otpada sprovode se mere prevencije radi sprečavanja nastajanja medicinskog otpada, a posebno onog koji sadrži opasne karakteristike.Upravljanje otpadom koji je nastao prilikom pružanja zdravstvenih usluga u mestu prebivališta, odnosno boravišta pacijenta, u skladu sa zakonom od strane teritorijalno nadležne službe kućnog lečenja, hitne medicinske pomoći ili druge nadležne službe koja pruža zdravstvenu uslugu, kao i ostalih sličnih aktivnosti u kojima nastaje medicinski otpad, vrši se u skladu sa ovim pravilnikom - stoji u članu 4 Pravilnika.

Ovim dokumentom, naložene su i mere za postupanje od sakupljanja, razvrstavanja, pakovanja, obeležavanja, skladištenja, transporta i tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i njegovog odlaganja. Pri tom medicinski otpad sakuplja se i razvrstava na mestu nastanka i pakuje se u odgovarajuću ambalažu prilagođenu njegovim svojstvima, količini, načinu privremenog skladištenja, transporta i tretmana. On se klasifikuje prema poreklu, a na mestu razvrstavanja onog opasnog postavlja se i uputstvo. Posebno je važno da se napomene da je važan segment njegovog pakovanja, koja su Pravilnikom definsane, a koje podrazumevaju, u zavisnosti od kategorije, se smeštaju u posebne sudove, koji su obeleženi i određenom bojama. Tako primera radi oštri predmeti se pakuju u žute kontejnere dok patoanatomski, u kese braon boje. Pri tom, uslovi za skladištenje za svaku od vrsta su precizno definisani,uključujući i temperature i vreme , od +8 (najduže osam dana) do iznad 15 stepeni (najduže 72 sata).

Nedostatak kapaciteta i kontrola i dalje ključni problem 

Kada je reč o tretmanu i tu je Vlada definisala kako i ko može taj proces da obavlja.

-Tretman medicinskog otpada vrši proizvođač otpada samostalno ili preko operatera, u skladu sa dozvolom izdatom od strane nadležnog organa u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i drugim propisima.

Tretman se vrši postupcima insineracije, ko-inseneracije i drugim postupcima u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama, kao što su i postupci sterilizacije, sa mlevenjem, odnosno drobljenjem u drobilicama. Opasan medicinski otpad, za čiji tretman na ekološki prihvatljiv i efikasan način nema tehničkih mogućnosti i postrojenja u Republici Srbiji, izvozi se radi tretmana, u skladu sa propisima kojima se uređuje upravljanje otpadom i prekogranično kretanje otpada- stoji u članu 13 ovog Pravilnika.

Sve u svemu ovim Pravilnikom je sve precizno definisano. Ipak, ono što zabrinjava, a što se u Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031. godine konstatuje, je to što u Srbiji još uvek nema kapaciteta za upravljanje farmaceutskim, citostatskim i hemijskim otpadom iz zdravstvenih ustanova.

Pored toga, neupotrebljeni lekovi iz domaćinstva i oni kojima je istekao rok upotrebe , često se odlažu u kontejnere za komunalni otpad. Količine tog otpada se ne znaju tačno ali procene ukazuju da na policama srpskih domaćinstava godišnje se nađe oko 50 tona farmaceutskog otpada

Sve to ali i neadekvatna kontrola, zbog malog broja inspektora, situaciju čine složenom zbog čega je Programom upravljanja otpadom od 2022. do 2031. godine definisana posebna mera.

Ona podrazumeva da se za potrebe uspostavljanja adekvatne mreže postrojenja za tretman opasnog medicinskog i farmaceutskog otpada, izgradi postrojenje za njihovo spaljivanje.