Poslovne vesti - Srbija

Oktobarska proizvodnja u „Fijatu” 73 odsto iznad prošlogodišnjeg proseka

Iako privreda ostvaruje blag rast, industrija ostaje njen ključni oslonac – uprkos problemima koji dolaze iz „Naftne industrije Srbije”, a koji direktno opterećuju rezultate prerađivačkog sektora i celokupne industrijske proizvodnje. Zbog dodatnog pogoršanja u četvrtom tromesečju, ekonomski analitičari revidirali su, naniže, godišnje projekcije rasta industrije. Najnoviji broj Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) ukazuje na primetno usporavanje industrijske aktivnosti u Srbiji tokom tekuće godine.

Prema godišnjim projekcijama, rast ukupne industrije biće oko 1,6 odsto, dok će prerađivački sektor usporiti na svega dva procenta. To predstavlja približno jedan procentni poen niže u odnosu na prethodna očekivanja MAT-a. Analitičari podsećaju da je samo tokom oktobra industrijska proizvodnja bila 2,3 odsto niža nego u istom mesecu lane, iako je rast ostvaren u 10 oblasti koje učestvuju sa više od 30 odsto ukupne proizvodnje.

– Dok su u septembru sva tri industrijska sektora zabeležila rast, situacija se u oktobru preokrenula. Jedino je rudarstvo ostvarilo porast aktivnosti od 5,9 odsto, dok je prerađivačka industrija pala za 0,7 odsto, a proizvodnja u sektoru snabdevanja strujom, gasom i parom za čak 14,6 odsto. U prvih deset meseci ukupna industrijska proizvodnja ipak je zabeležila rast od 2,1 odsto, pre svega zahvaljujući prerađivačkoj industriji i rudarstvu – navodi se u analizi MAT-a.

Ipak, pozitivni signali iz septembra nisu potrajali.

– Već u oktobru prerađivački sektor ponovo je ušao u međugodišnji pad, koji će se gotovo izvesno ponoviti i u novembru i decembru. Razlog su problemi u proizvodnji NIS-ove rafinerije – ističe Ivan Nikolić, urednik MAT-a. Dodatni izazov predstavlja slaba industrijska aktivnost u evrozoni, gde se ključni indikatori, od PMI indeksa (ekonomski indikator koji meri aktivnost u industriji i uslugama) do novih narudžbina i dalje nalaze u negativnoj zoni, uprkos blagom poboljšanju u poslednjim mesečnim serijama.

– Najveća evropska ekonomija najteže je pogođena u proizvodnom delu, dok se pogoršanje sve jasnije vidi i u uslužnim delatnostima, posebno transportu i logistici – dodaje Nikolić.

U takvim eksternim okolnostima, retko pozitivna vest stiže iz domaće automobilske industrije. U fabrici „FCA Srbija” u Kragujevcu pokrenuta je proizvodnja novog „Fijatovog” električnog modela „grande panda”, što se odmah odrazilo i na statistiku: proizvodnja motornih vozila i prikolica od početka godine beleži značajne mesečne stope rasta od oko četiri odsto, dok je oktobarska proizvodnja bila čak 73 procenta iznad prošlogodišnjeg proseka.

– Ova oblast dala je ubedljivo najveći doprinos rastu prerađivačkog sektora, 2,82 procentna poena u oktobru, a kumulativno od početka godine 1,52 procentna poena – ističe Nikolić, kao činjenicu dodajući da je automobilski sektor tokom 2025. postao ključni generator rasta prerađivačkog sektora.

– Ipak, u kojoj će se meri proizvodnja automobila omasoviti i zadržati ovaj nivo doprinosa i dalje je neizvesno – dodaje Nikolić.

Sličan pozitivan trend beleži i proizvodnja gume i plastike, sa rastom od 10,9 odsto u oktobru i čak 18,6 odsto u prvih deset meseci, doprinosivši ukupnom rastu prerađivačkog sektora. Ipak, zasad pomenuti sektori predstavljaju glavne pokretače rasta robnog izvoza i industrijske proizvodnje u 2025. godini.

S druge strane, stanje u prehrambenoj industriji – najvećem pojedinačnom sektoru srpske prerađivačke industrije, koji čini skoro petinu ukupne proizvodnje – zabrinjava. Nakon pada od 4,4 odsto u avgustu i 6,5 odsto u septembru, međugodišnji pad od još 1,2 odsto registrovan je i u oktobru. Ovakav trend pre svega je posledica nepovoljnih klimatskih uslova i sušnog leta, što je dodatno oslabilo domaću prehrambenu proizvodnju, podvlače analitičari MAT-a.