Poslovne vesti - Srbija

Potrošnja i maloprodaja usporavaju, izvoz sve slabiji

Rast BDP-a je u 2024. iznosio 3,9 odsto, među višim u Evropi, ali već u drugoj polovini godini primetno je usporavanje na 3,3 odsto, sa daljim usporavanjem početkom 2025. Republički zavod za statistiku objavio je procenu međugodišnjeg rasta u prvom kvartalu ove godine od dva odsto.

Potrošnja domaćinstava ostaje glavni pokretač privrednog rasta. U 2024. godini potrošnja je povećana za 4,2 odsto, nakon rasta od svega 0,5 odsto u 2023.

„Ovo ubrzavanje, kako se čini, u velikoj meri je posledica rasta zarada i penzija, u uslovima visoke zaposlenosti. No, u isto
vreme, pojačana potrošnja deluje da dovodi i do povećanja uvoza, pre svega robe široke potrošnje, koje je postalo veoma vidljivo tokom 2024. godine“, navodi se u analizi.

Investicije su drugi važan pokretač privrednog rasta, ali i one slabe. Godišnja stopa rasta investicija pala je na svega jedan odsto u četvrtom kvartalu 2024. godine, nakon visokih stopa od osam, devet odsto u 2023. i većem delu 2024. godine. Stručnjaci EY ocenjuju da dolazi do zastoja javnih investicija „od kraja 2024. godine u uslovima masovnih protesta započetih nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine“.

Takođe, usporava i stopa rasta stanogradnje nakon višegodišnjeg snažnog ciklusa.

Neto izvoz ima sve negativniji efekat na privredni rast, jer izvoz stagnira usled slabe spoljne tražnje,pre svega na EU tržištima i pada konkurentnosti izvoznika, mada donekle je rast izvoza u Kinu amortizovao ove tendencije.

Geopolitički uslovi su nepovoljni za ekonomiju sa vojnim sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku nastavljenim i u 2025, dok su se intenzivirali i trgovinski konflikti, uz nametanja veoma visokih carina nove američke administracije na uvoz u SAD.
Kao posledica od kraja 2024. godine javljaju se opet i inflatorni pritisci.

Ovakav razvoj događaja smanjuje prostor za vodeće centralne banke, poput ECB-a ili FED-a, da obore kamatne stope i tako podstaknu privredni rast, a na šta ukazuje i to da je ciklus popuštanja, započet sredinom prošle godine kod većine vodećih centralnih banaka, za sada pauziran.

Privredni rast ključnih trgovinskih partnera Srbije u EU i dalje je skroman. Rast vodećih evropskih privreda, poput Nemačke i Italije, stagnirao je u 2024. godini, a i izgledi za 2025. ostaju slabi (oko jedan odsto u 2025. za evrozonu i nula za Nemačku).

Prema proizvodnom principu maloprodaja daje najveći doprinos rast bruto dodate vrednosti (BDV) i na njega otpada trećina rasta. Rast maloprodaje se dešava zahvaljujući povećanju plata i penzija, i povoljnim dešavanjima na tržištu rada.

Međutim, i maloprodaja usporava krajem 2024. i početkom 2025. godine. Usporavanje poslednjih meseci najverovatnije je posledica sve snažnijeg statističkog efekta, s obzirom na skoro dvocifrenu stopu rasta postignutu u maloprodaji krajem 2023. i početkom 2024. godine.

Solidan doprinos rastu daju i rudarstvo i IKT sektor.

Energetika, poljoprivreda i deo prerađivačke industrije beleže slabe stope rasta, pre svega zbog pada tražnje za automobilima i autodelovima i mašinama. Kontra tome je rast kineske tražnje za bakrom i drugim obojenim metalima.

Građevinarstvo je sve do druge polovine prošle godine beležilo visoke stope rasta, ali onda sledi ozbiljno usporavanje. U trećem kvartalu prošle godine rast je usporio na 1,2 odsto, da bi se to pretvorilo u pad od 5,5 odsto u 2024.

Što se tiče stanogradnje, ukupna površina stambenih objekata za koje su podneti zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola smanjila se za 4,4 odsto u 2024. godini i za šest odsto u januaru 2025. godine.

„Izgradnja saobraćajne infrastrukture i druga javna kapitalna ulaganja su značajno doprinosili ukupnom privrednom, a bili su i glavni faktor rasta građevinskog sektora u 2024. Međutim, čini se da trend rasta u ovom delu građevinarstva značajno usporava, jer se vrednost dozvola smanjila u poslednjih nekoliko meseci – potencijalno povezano sa trenutnim političkim neizvesnostima. Na primer, vrednost dozvola u oblasti objekata saobraćajne infrastrukture za period od novembra 2024. do januara 2025. pala je za čak 25 odsto“, napominje se u analizi.

Što se tiče industrije, može se reći da proizvodnja sektora na koje utiče kineska tražnja za osnovnim metalima i metalnim rudama raste, dok sektori koji izvoze mašine i delove u EU posustaju. Osim toga, prehrambena industrija beleži negativne trendove usled loših vremenskih uslova u 2024. i početkom 20205. godine, a ovo je uzrok lošeg rezultata energetike.

Stručnjaci EY očekuju usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji u 2025. na 3,2 odsto, nakon rasta od 3,9 odsto u 2024. i ranije prognoze da će BDP u ovoj godini porastui za 3,8 odsto.

Glavni faktori koji doprinose slabijim očekivanjima je slabiji rast EU od očekivanogšto pogađa kako srpski izvoz, tako i priliv investicija.

Drugi faktor su više nego očekivane stope inflacije na globalnom nivou, ali i lokalno, što će onemogućiti centrlane banke da znaajnije spuštaju kamatne stope.

Treći faktor su masovni protesti širom Srbije koji mogu negativno uticati na javne kapitalne investicije i potrošnju domaćinstava.

Na kraju ni priroda u prvom delu godine nije bila naklonjena, pa je prvi kvartal bio topao i suv, bez padavina, da bi u aprilu imali jak grad i mraz, što će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju, energetiku i izvoz.