Tema - Srbija

Đedović Handanović je, otvarajući konferenciju „OIE Srbija 2026ˮ u Vrdniku, na kojoj je i izaslanik predsednika Republike, istakla da dok težimo povećanju učešća obnovljivih izvora energije u energetskom miksu ne smemo zaboraviti da cilj nije samo da imamo što više novih megavata, već da svaki novi megavat doprinosi sigurnosti i stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Novu fazu energetske tranzicije, kako je navela, vidimo kao razvoj čitavog sistema, a ne samo novih elektrana, pri čemu su nam potrebni obnovljivi izvori energije, ali i baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilna proizvodnja, aktivni kupci i snažnije povezivanje sa regionalnim i evropskim tržištem električne energije.

Ona je ukazala na to da je u prethodne četiri godine kapacitet solarnih i vetroelektrana u Srbiji povećan sa približno 400 MW na više od 1,3 GW, i napomenula da se očekuje da do kraja godine taj kapacitet dostigne skoro 1,5 GW, kao i da će do kraja decenije biti premašeno tri gigavata privatnih investicija u solar i vetar.

Prema njenim rečima, kroz dva kruga aukcija, koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike, podržano je 17 novih solarnih i vetroelektrana ukupnog kapaciteta oko 1,2 GW i nove investicije u Srbiji vredne približno 1,5 milijardi evra.

Đedović Handanović je navela da je od 17 elektrana devet već na mreži, i izrazila očekivanje da će preostali projekti u narednim godinama doneti još oko 784 MW novih kapaciteta, čime ćemo samo kroz postojeći portfolio privatnih investicija doći na najmanje 2,3 GW solarnih i vetroelektrana na mreži.

Ministarka je najavila da se u narednom periodu očekuje dalji rast kupaca-proizvođača, koji bi do 2030. godine mogli da dodaju još najmanje 300 MW, ali i značajan novi talas investicija industrije kroz koncept aktivnog kupca, kao i nove investicije EPS-a u obnovljive izvore.

Ona je rekla da je ubrzani razvoj sektora obnovljivih izvora energije pratilo i unapređenje zakonodavnog okvira od 2022. godine, a jedna od najvažnijih novina jeste aktivni kupac, kojim je industriji omogućeno da u većoj meri proizvodi energiju iz solarnih elektrana za sopstvene potrebe.

Nakon što je ove godine izmenjena uredba, kako je podsetila, već u prvom krugu iskazano je više od 100 MW zahteva za priključenje solarnih elektrana.

Prema njenim rečima, istovremeno su unapređena pravila priključenja kako bi se raspoloživi kapaciteti mreže koristili efikasnije i prednost imali projekti koji su najviše odmakli u pripremi.

Ministarka je navela da se u modelima razvoja prenosne mreže trenutno nalazi više od 12 GW projekata, što je višestruko više od kapaciteta koji sistem u ovom trenutku može da integriše.

Ona je objasnila da je zbog velikog interesovanja bilo neophodno pomeriti naredne prozore za priključenje do septembra 2029. godine, kako bi se pokazalo koji od velikog broja projekata najviše napreduju ka izgradnji, a koji postoje samo u razvojnom portfoliju i zauzimaju kapacitet mreže.

Cilj nije da usporimo razvoj obnovljivih izvora energije (OIE), već da napravimo održiv sistem u kojem će novi projekti imati realnu mogućnost da budu priključeni i izgrađeni, poručila je ministarka.

Prema njenim rečima, raspisivanjem javnog poziva EPS-a za kupovinu OIE projekata otvoren je dodatni kanal za razvoj OIE, a cilj je da se iskoristi razvojni potencijal privatnog sektora i omogući EPS-u da brže izgradi veći i divezsifikovaniji portfolio zelenih proizvodnih kapaciteta.

Đedović Handanović je, govoreći o planiranim izmenama Zakona o korišćenju OIE, rekla da je nacrt izmena zakona spreman za javnu raspravu i da će nova regulativa, između ostalog, omogućiti usaglašavanje sa direktivama EU, uspostavljanje područja za ubrzani razvoj OIE i pojednostavljivanje i ubrzavanje postupaka izdavanja dozvola.

Ministarka je podsetila  na to da su u proteklih 10 godina globalni kapaciteti OIE povećani 2,5 puta, sa 2 TW na 5 TW, sa ciljem da dostignu 11 TW globalno do 2030. 

Ona je ukazala na to da na globalnom nivou, pod uticajem data centara, upotrebe veštačke inteligencije, električnih vozila i naprednih tehnologija, potrošnja električne energije raste brže od ukupne potrošnje enegije, uvodeći nas u „eru električne energije”.

Đedović Handanović je navela da je električna energija ta koja pokreće najvažnije industrije koje će odrediti snagu zemalja u 21. veku, pokrećući od data centara i naprednih tehnologija do teške industrije i saobraćaja u najvećim zemljama sveta.

Ministarka je poručila da zadatak države ostaje da obezbeđuje stabilan regulatorni okvir, transparentne procedure, predvidivost i infrastrukturu koja investitorima omogućava da realizuju kvalitetne projekte.

Ona je istakla da dijalog i partnerski odnosi sa industrijom omogućavaju da se prilikom izrade propisa čuje iskustvo investitora o svemu što utiče na realizaciju investicija, ali ne i da o svakom pitanju mora postojati identičan stav.

Upravo zato je dijalog važan – da različite perspektive pretvorimo u rešenja koja omogućavaju i investicije i siguran razvoj elektroenergetskog sistema, zaključila je Đedović Handanović.