Tema - Srbija

Predstavljen model starenja za Srbiju, radno-aktivna populacija će se smanjiti za 31% do 2070. godine

On je rekao, predstavljajući model, da će zbog demografskih kretanja udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi ostati relativno stabilan u narednih 20 godina, kao i da će penzije rasti po većoj stopi nego što je stopa rasta potrošačkih cena.

Model se odnosi na period od 2025. do 2070. godine, a prema njegovim rečima, za penzijski sistem i dugoročno projektovanje, demografija ima ključnu ulogu, tako da sve ono što se događa unutar same demografije, odražava se i na penzijski sistem, kako u pogledu kretanja broja osiguranika, tako i u pogledu kretanja broja korisnika penzija.

"Ono što proizlazi iz vaše demografske studije, je da će se u dugom roku broj stanovnika u najmlađoj starosnoj dobi od nula do 14 godina postepeno smanjivati u periodu 2025. do 2070. i to sa 943.000 na 651.000 stanovnika. Kada govorimo o radno-aktivnoj populaciji, dakle 15 do 64 godine broj će se smanjiti sa 4,1 miliona u 2025. na 2,8 miliona do 2070. godine, a kada govorimo o starijem stanovništvu, broj bi trebalo da ostane relativno konstantan", rekao je on.

Očekuje se da će se broj osiguranika smanjiti sa 2,8 miliona u 2025. na oko 2,2 miliona do 2070, a da bi isto tako broj korisnika penzija trebalo blago da padne sa 1,6 miliona u 2025. i na oko 1,5 miliona do 2070. godine.

"S obzirom da broj osiguranika pada znatno brže nego broj korisnika penzija, samim tim i stopa zavisnosti penzijskog sistema koja pokazuje odnos broja penzionera i osiguranika će postepeno rasti. Znači, na početku projekcionog perioda, dakle sada na 100 osiguranika dolazi 57-58 penzionera, dok će prema kraju projekcionog perioda na sto osiguranika dolaziti gotovo 69 penzionera. Znači svaka osoba koja radi i uplaćuje doprinose će morati finansirati veći broj penzionera, pa će samim time biti i veći dugoročni pritisci na penzijski sistem", ukazao je Bučić.

Što se tiče broja penzionera prema vrsti penzije, rekao je da se očekuje da će se broj korisnika starosne penzije u projekcionom periodu blago povećati sa 1,11 na 1,18 miliona dok bi broj korisnika invalidske penzije trebalo da značajnije padne, sa 225.000 na 158.000 prema kraju projekcionog perioda.

Takav pad, pojasnio je, proizlazi iz strožih uslova za ostvarivanje prava na invalidsku penziju i trendova iz poslednjih 10 do 15 godina gde se vidi da je broj korisnika invalidske penzije u kontinuiranom padu.

Dodao je da se smanjuje i broj korisnika porodične penzije i to značajno u prethodnih 10 do 15 godina, a očekuje se da će se takav trend nastaviti i u budućnosti.

Kada je reč o rashodima penzijskog sistema rekao je da su oni projektovani na oko 11,7 odsto BDP-a u baznoj godini, očekuje se da onda blago rastu do 2050. godine na 12,1 odsto i da se opet vraćaju prema početnim vrednostima od 11,7 odsto BDP-a.

Pojasnio je da relativno stabilna kriva kretanja rashoda za penzije u Srbiji iza sebe ima dva faktora koja su ključna za dugoročno kretanje rashoda u penzijskom sistemu, a to su kretanje broja korisnika penzija i kretanje prosečnih penzija.

"S obzirom da su u dugom roku demografske projekcije takve da je broj starijeg stanovništva relativno stabilan, znači ne povećava se značajno broj stanovništva starijeg od 65 godina, samim tim i broj korisnika penzija će biti relativno stabilan, tako da po toj osnovi neće dolaziti do povećanja budućih rashoda", rekao je on.

Što se tiče prihoda penzijskog sistema, oni se, kao i rashodi prema Bučićevim rečima kreću od 11,7 odsto do oko 12 odsto BDP-a do 2050. i onda se vraćaju na 11,7 odsto do 2070.

"U strukturi ukupnih prihoda najveću važnost imaju prihodi od doprinosa za penzijsko osiguranje gde se planira blago povećanje u narednim godinama na oko 9,6 odsto BDP-a i do kraja projekcionog perioda su relativno konstantni, što je u skladu i sa metodologijom Evropske komisije, gde po pravilu kretanje prihoda od doprinosa treba biti u visokoj korelaciji sa kretanjem BDP-a, tako da se to učešće ne bi trebalo značajnije menjati kroz vreme", ukazao je on.

Naveo je da bi transferi iz budžeta koji u 2025. iznose 2,6 odsto BDP-a, trebalo da se postepeno smanjuju na oko dva odsto BDP-a, prema kraju projekcionog perioda, a deo transfera iz budžeta koji se odnosi na finansiranje rashoda za penzije trebalo bi da se smanjuje sa 0,9 odsto na oko 0,4 odsto prema kraju projekcionog perioda", rekao je on.

Ocenio je da u penzijskom sistemu Srbije postoji vrlo visoka pokrivenost rashoda za penzije prihodima od doprinosa, jer se više od 90 odsto ukupnih rashoda za penzije finansira doprinosima i očekuje se povećanje stope pokrivenosti negđe do oko 96 odsto prema kraju projekcionog perioda.

Kada je reč o učešću prosečne penzije u prosečnoj zaradi, u prvom delu projekcionog perioda, od 2025. do 2045. očekuje se da će ta stopa biti relativno stabilna, a onda u kasnijim decenijama učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi bi trebalo blago padati, tako da prema kraju projekcionog perioda udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa bi trebalo iznositi oko 39 odsto.

 Bučić se, kako je naveo, dugi niz godina bavi izradom sličnih simulacijskih modela i član je nekoliko radnih grupa Evropske komisije koje se bave pitanjima starenja i uticajem starenja stanovništva na javne finansije, a naročito na deo koji se odnosi na penzijski sistem.

Prema njegovim rečima, projekat je rađen u cilju podrške nastavku uspešne saradnje između Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda, gde je bilo dogovoreno da se uradi analiza penzijskog sistema koja će obraditi i dugoročnu fiskalnu održivost penzijskog sistema i sposobnost sistema da obezbedi adekvatan životni za buduće generacije penzionera, uzimajući u obzir starenje stanovništva i uticaj takvog starenja na fiskalni okvir i sredstva koja se u budućnosti mogu iz državnog budžeta izdvajati da bi se finansirale buduće penzije.

Altiparmakov: Analize penzijskog sistema pomažu da se izbegnu problemi u ovoj oblasti

Čan Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je ocenio da su ovakva istraživanja i analize važne da ne bismo upali u fiskalne probleme kao što se to desilo u nekim drugim evropskim zemljama.

Altiparmakov je podsetio da je Srbija 1922. godine donela zakon o penzijskom osiguranju koji je, po ugledu na tadašnji Bizmarkov sistem, bio jedan od najmodernijih penzijskih zakona u Evropi toga vremena, da je on preživeo i Drugi svetski rat, i revolucije, i raspad zajedničke države, ali da mu je nedostajao dugoročni aspekt planiranja.

 "On je bio predviđen i u samom zakonu iz 1922. godine, ali u bivšoj Jugoslaviji nismo imali nijednu zvaničnu dugoročnu evaluaciju penzijskog sistema, nismo imali ni u Srbiji do danas, i to je nešto što je sa profesionalne strane izuzetno i jako bitno", rekao je on.

Istakao je da je evaluacija važna zato što kada se planira penzijski sistem, disbalansi mogu da se vide mnogo pre nego što se materijalizuju i onda malim promenama može da se uravnoteži sistem na vreme kako bi se izbegle drastične promene i iskustva koja su imale i Jugoslavija i Srbija.

"Upravo je odgovorni dizajn penzijskog sistema i odgovorni pristup penzijskom sistemu koji vidimo u Nemačkoj razlog zašto Nemačka može da ima stabilne javne finansije. Penzijski sistemi su najveći rashodi u svim evropskim državama i ako se prema njima ne odnosimo odgovorno, doći ćemo u situaciju kao što je Grčka, jer su grčki fiskalni problemi pre svega bili uzrokovani problemima u penzijskom sistemu. Slično je i u Italiji, slično se sada dešava i u Francuskoj, a sa ovim alatom, nadam se da će Srbija biti dovoljno i mudra da ne ponovi greške iz naše prošlosti, ni greške koje se trenutno mogu videti u nekim drugim evropskim zemljama", rekao je on.