Tema - Srbija

Privatni sektor pokreće rast zarada

Kako broj zaposlenih u privatnim preduzećima raste, tako se sve više udeo plata koje se isplaćuju upravo u ovom sektoru povećava. Ovo je važno ne samo za zaposlene već i za državu, jer privatni sektor svojim rastom doprinosi većim poreskim prihodima i smanjuje pritisak na državne finansije. Kako se navodi u najnovijem izdanju biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada u martu 2025. godine nominalno je uvećana za 11,5 odsto, a realno za 6,8 procenata.

– Za prva tri meseca ove godine međugodišnji rast neto zarade iznosio je 11,2 odsto nominalno, odnosno 6,4 odsto realno. Visok nominalni rast zarada potiče od primanja zaposlenih van javnog sektora. Kako broj zaposlenih u privatnom sektoru raste, njegova dominacija je sve izraženija i u masi isplaćenih neto zarada, što je za ekonomiju, a posebno fiskalnu stabilnost povoljno i podsticajno – navodi se u biltenu MAT.

Ekonomisti ističu da je rast plata u privatnom sektoru znak jačanja konkurentnosti i produktivnosti, ali i zdravijeg poslovnog okruženja. Objašnjavaju da kada se plata povećava van javnog sektora, to znači da su preduzeća u stanju da generišu veće prihode i da investiraju u svoje zaposlene. Ova promena strukture zaposlenosti i plata ima direktan efekat na fiskalnu stabilnost Srbije. Veća masa isplaćenih neto zarada u privatnom sektoru znači i veće prihode od poreza, što omogućava državi da održi balans između prihoda i rashoda, bez prekomernog zaduživanja.

Ekonomista Ivan Nikolić, urednik stručnog biltena MAT, podseća da Srbija već duže vremena ima tu pozitivnu karakteristiku, da pokretač prosečnih zarada bude privatni sektor.

– On je produktivan, za razliku od javnog, koji je nekada bio produktivan, recimo devedesetih godina prošlog veka, kada je država povećavala plate u javnom sektoru. Tada se faktički privatni sektor ugledao na javni pa je on sam morao nekada i nevoljno da podigne zarade da bi parirao javnom. Tada je bilo mnogo atraktivnije zaposliti se u javnom sektoru, bile su bolje plate, a sada je on u problemu baš zato što realni sektor podiže zarade – ističe Nikolić i dodaje da danas javni sektor u nekim njegovim segmentima ima velikih problema, naročito tamo gde se traži visokokvalifikovana radna snaga.

– Država sada to već teško prati i na teži način obezbeđuje potrebne kadrove koji treba da pruže kvalitetnu javnu uslugu – podseća on.

Nominalni rast jeste dobar znak, ali ako nije praćen kontrolom inflacije i realnim rastom, može li biti samo „iluzija” većih plata?

– To je tako bilo u periodu rasta cena, ali sada smo već završili sa tim poslom, imamo tendenciju daljeg pada inflacije. Tako da, kada govorimo o nominalnom rastu, on je visok, ali je kontrolisan, što je jako dobro – ističe Nikolić i podseća da u okruženju Srbije postoje negativna iskustva pojedinih zemalja koje su izgubile kontrolu nad povećanjem zarada.

– Konkretno, to je Rumunija koja ima problem sa inflacijom koja je oko 5,5 odsto, a čak i Hrvatska koja je u evrozoni, a ima višu inflaciju od nas. Tamo plate brže rastu, u suštini, od produktivnosti, od rasta BDP-a, i to stvara probleme u ekonomiji. Mi zaista o tome vodimo računa pažljivo – uverava Nikolić.

Da privatni sektor ne zaostaje za javnim, nedavno je naglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je podsetio da je realni sektor naše privrede zapravo „vrlo dobar i vitalan”.

– Što više imate zaposlenih u privatnom sektoru i što je njihova plata veća, samim tim je lakše servisiranje obaveza koje ima Fond PIO. To znači da su finansije države zdravije, jer je nekada bilo 1,8 miliona zaposlenih, a sada ih je 2,2 miliona, a to znači da ih ima oko pola miliona više – ističe Nikolić.

Nominalna zarada je ono što dobijete

Da li nominalni rast zarada zapravo znači koliko novca zaposlenima stiže na račun, bez obzira na inflaciju?

– To je ono povećanje koje dobijate, ali da li je ono realno u toj meri i da li s tim prirastom zarade može da se kupi ista količina robe i usluge, zavisi od pitanja inflacije. Odnosno, pitanje je u kojoj meri inflacija raste ili je anulirala porast zarada. Nominalna zarada je ono što dobijete, a realno je ono što vam preostane kada korigujete razliku, za porast cena – objašnjava Nikolić.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za mart 2025. godine iznosila je 148.652 dinara, odnosno u neto iznosu bila je 108.013 dinara.