Poslovne vesti - Srbija

Profit banaka u prvom tromesečju smanjen, krediti nastavljaju da rastu

Devetnaest banaka na tržištu Srbije ostvarilo je dobit za prva tri meseca od oko 350 miliona evra (41,1 milijardu dinara), što je za 56 miliona manje nego u istom periodu 2025. godine. Već u prošloj godini videlo se usporavanje profitabilnosti uz veoma visok rast kredita, a sličan trend nastavlja se i u ovoj godini.

Recimo rast kredita banaka u prvom tromesečju bio je 2,5 odsto i oni su dostigli blizu 36 milijardi evra (35,9 milijard), pokazuje analiza Bankarskog monitora. Takođe, i ukupna aktiva svih banaka koje posluju u Srbiji je povećana za prva tri meseca za 2,3 odsto, na 61 milijardu evra.

Zanimljivo je da je Alta banka, u vlasništvu Davora Macure, najbrže rastuća banka u Srbiji. U 2025. godini je bila prva po rastu aktive i depozita i na 3. mestu po rastu kredita.

U prvom kvartalu ove godine nastavila je u sličnom tempu. Ova, mala banka sa svega 2,7 odsto učešća na tržištu, imala je najveći apsolutni prirast kredita za prva tri meseca- 16,3 milijarde dinara. Na drugom mestu bila je mnogo veća Unikredit banka sa 14,4 milijarde, a na trećem Poštanska štedionica sa prirastom od 14,3 milijarde dinara.

Međutim, Alta banka je ostvarila značajan pad dobiti u 2025. i prvom tromesečju 2026. godine. U prva tri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine, dobit ove banke je smanjena sa 950 na 140 miliona dinara (oko 1,2 miliona evra) ili za čak 85 odsto. ovo je najveći procentualni pad dobiti u prvom tromesečju u celom sektoru.

Najveći profit u prva tri meseca imala je Inteza, najveća banka na našem tržištu sa 69 miliona evra. Na drugom mestu je Rajfajzen banka sa 66,8 miliona evra, mada treba reći da je prema kvartalnom bilansu uspeha objavljenom na sajtu NBS, austrijskoj banci obračunat i porez na dobit, dok italijanskoj Intezi nije.

Posle tri meseca na trećem mestu po dobiti je mađarska OTP banka sa 50 miliona evra, a na četvrtom mestu završila je Unikredit banka sa 48 miliona evra.

Dalje slede Aikbanka sa 25 miliona evra, Poštanska sa 16 miliona i Erste sa 11,8 miliona evra.

Dve banke su u ovom periodu zabeležile i gubitke i to Mirabanak od 122.445 evra i Jetel banka sa 926.823 evra. Zanimljivo je i da je 3Banka u ovom periodu više platila za nakande nego što ih je sama naplatila, pa je napravila minus po tom osnovu od 33.475 evra, ali je to pokriveno s druge strane zaradom ostvarenom na kamatama 8,2 miliona evra.

Treba reći da je 11 banaka u prvom kvartalu 2026. imalo manju dobit nego u istom periodu 2025, a osam je zabležilo rast dobiti.

Što se tiče veličine, odnosno tržišnog učešća došlo je do određenih promena. Na čelu je i dalje Inteza sa 9,3 milijarde evra i tržišnim učešćem od 15 odsto. Iza je OTP banka sa 14 odsto učešća, ali ova banka je odobrila najviše kredita u Srbiji.

Na trećem mestu je ostala Rajfajzen banka sa učešćem od skoro 11 odsto. Na četvrto mesto se probila NLB Komercijalna banka tako što je preskočila Aik i Unikredit. Naime, NLB je za prva tri meseca imala najveći prirast aktive, čak 48,3 milijarde dinara (nešto više od 40 miliona evra). Na petom mestu je Aik, a na šestom Unikredit banka. Prema anlizi bakarskog monitora obe banke su u ova tri meseca zabeležile smanjenje aktive.

Veliki rast aktive u ova tri meseca imala je austrijska Erste banka od 25 milijardi i Inteza od 24,8 milijardi dinara.

Popriličan rast aktive imala je i Adiko banka, od 13,8 milijardi dinara. Ona je zanimljiva jer bi mogla postati meta preuzimanja od strane Alta banke. Naime, prema izveštajima austrijskih medija, ponuda za preuzimanje akcija Adiko banke od strane Rajfajzen grupe mogla bi da prođe, a prema dogovoru između Rajfajzena i Alte, banka u vlasništvu Macure bi prihvatila ponudu Rajfajzena kao jedan od najvećih vlasnika Adika, nakon čega bi ona preuzela poslove Adika u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Rajfajzen bi se zadovoljio biznisom u Sloveniji, Hrvatskoj i Austriji. Na ovaj način bi opet bio blokiran ulazak slovenačke NLB banke na hrvatsko tržište koje joj je nedostupno još od raspada SFRJ.

Sada Alta ima 2,7 odsto, a Adiko 1,6 odsto tržišta, pa bi spajanjem dobili devetu banku po veičini na tržištu.

Ako postavimo granicu na osam odsto tržišnog učešća, imamo sedam velikih banaka u Srbiji, srednjih, od dva do osam odsto učešća svega četiri i čak osam malih banaka sučešćem manjim od dva odsto.

Pet najvećih banaka kontroliše 61,4 odsto aktive, a prvih deset čak 91,95 odsto. To znači da se preostalih devet banka bori za mrvice. To pokazuje i raspodela dobiti. Najveća banka je na kraju marta ima skoro 20 odsto profita ukupnog sektora, tri najveće banke 53 odsto, a top 10 banaka čak 94,6 odsto. To znači da preostalih devet banaka je zaradilo svega 5,4 odsto ukupnog profita.