Tema - Srbija

Promet na Beogradskoj berzi najniži u poslednjih godinu dana

U prvih devet meseci tekuće godine domaći berzanski indeksi zabeležili su mešovite rezultate - BELEKS15 porastao je za 7,4 odsto, dok je BELEKSlajn oslabio za 2,6 odsto.

Na kraju septembra vrednost indeksa BELEKS15 bila je svega 0,06 odsto niža nego na kraju avgusta, dok je BELEKSlajn u istom periodu smanjen za 0,80 odsto.

Najtrgovanija vlasnička hartija od vrednosti na domaćoj berzi tokom septembra bila je akcija preduzeća Insa a.d. Zemun, a po vrednosti prometa sledile su akcije kompanija Meser Tehnogas a.d. Beograd i Dunav osiguranje a.d. Beograd.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi u septembru iznosio je 265 miliona dinara, što predstavlja najniži mesečni nivo u poslednjih godinu dana, pri čemu se malo više od polovine prometa odnosilo na trgovanje obveznicama Srbije.

Od početka godine američki indeks akcija S&P 500 ojačao je za 11,8 odsto, nemački DAX za 2,9 odsto, a japanski NIKKEI za čak 32,6 odsto.

Rast američkog tržišta akcija prvenstveno su podstakli dobri rezultati tehnoloških kompanija i nastavak investicionog ciklusa povezanog sa veštačkom inteligencijom, uz očekivanje da će ekonomski rast ostati dovoljno stabilan da podrži povećanje korporativnih profita.

Posmatrano samo tokom proteklog meseca, indeks S&P 500 oslabio je za 0,5 odsto, DAX se smanjio za 4 odsto, dok je NIKKEI porastao za 0,7 odsto.

Dobre rezultate od početka godine zabeležili su i indeksi zemalja u okruženju: slovenački SBITOP povećan je za 23,8 odsto, a hrvatski CROBEX za 14,8 odsto.

Inflacija u evrozoni i dalje je iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto.

Prema poslednjim projekcijama, u avgustu je iznosila 3,2 odsto, naspram 2,9 odsto u julu.

ECB je na sastanku održanom 10. septembra povećala kamatne stope za po 25 baznih poena.

Odluka je doneta u uslovima pojačanih inflatornih pritisaka, prvenstveno usled rasta cena energenata, zbog čega ECB očekuje da će inflacija još izvesno vreme ostati iznad ciljanog nivoa, navodi se.

U SAD je godišnja stopa inflacije u avgustu iznosila 3,4 odsto, nepromenjeno u odnosu na prethodni mesec, a FED je u septembru, prvi put od 2023. godine, povećao referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na raspon od 3,75 odsto do 4 odsto, u skladu sa očekivanjima.

Tokom septembra porasli su i prinosi na državne obveznice najvećih razvijenih ekonomija usled očekivanja da će inflatorni pritisci ostati povišeni duže nego što se ranije procenjivalo.

Tržište trenutno procenjuje da će i FED i ECB do kraja godine još jednom povećati svoje referentne kamatne stope.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 10. septembra 2026. godine da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale nepromenjene, na 4,5 i 7 odsto.

Pri donošenju odluke, Izvršni odbor uzeo je u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja.

Međugodišnja inflacija u Srbiji blago je porasla, sa 1,9 odsto u julu na 2,2 odsto u avgustu, i ostala u granicama ciljanog koridora.

BELEKSsentiment indeks se već osamnaesti mesec zaredom nalazi u pozitivnoj teritoriji, a u oktobru iznosi 119,75, što potvrđuje duže prisutan optimizam investitora.