Poslovne vesti - Srbija

Srbija i EU - između ekonomskih projekcija i neizvesnog članstva

Iako je Brisel postavio 2030. godinu kao cilj za ulazak Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, sve je izvesnije da će u narednoj deceniji samo Crna Gora i Albanija postati članice. Srbija ostaje na evropskom putu, ali bez jasnog datuma, dok ekonomske prognoze pokazuju ograničen napredak, kaže za RTS urednica portala "Biznis magazina" i "Ekonometra“ Radojka Nikolić.

Iako je Srbija poslednjih deset godina udvostručila ekonomski učinak, i dalje je na trećini evropskog proseka.

"Ako gledamo kupovnu moć, naš standard je nešto bolji, oko 40–50 odsto evropskog proseka, jer su neki troškovi kod nas niži. Ali i dalje smo daleko od proseka Unije", navodi ekonomska analitičarka Radojka Nikolić.

Članstvo kao ekonomski zamajac

Primer Bugarske i Rumunije, koje su 2007. godine ušle u EU, pokazuje koliko članstvo ubrzava rast. Srbija i Bugarska su 2006. imale gotovo isti BDP po stanovniku – oko 4.500 dolara. Danas Bugarska ima 17.500, a Srbija 13.500 dolara. Rumunija je u istom periodu skočila na 20.000 dolara.

"Članstvo u EU obezbeđuje 2 odsto rasta BDP-a godišnje, jer države dobijaju četiri do pet odsto BDP-a kroz evropske fondove", podseća Nikolić.

Srbija danas iz pretpristupnih fondova dobija oko 600 miliona evra godišnje, dok bi kao članica imala nekoliko milijardi.

Politika bez jasnog odgovora

Dok Crna Gora i Albanija imaju podršku Brisela za ulazak u Uniju do kraja decenije, Srbija se više ne pominje u konkretnim planovima.

"Jasno je da bez velikog proširenja poput onog iz 2004. godine, Srbija nema realnu šansu da uđe u EU u narednom talasu", kaže Nikolić.

Sagovornica smatra da Srbija mora da napusti model oslanjanja na jeftinu radnu snagu i strane investitore koji dolaze uz subvencije.

"Neophodan je jasan strateški plan razvoja domaće privrede, uz borbu protiv korupcije i lošeg upravljanja. Tek tada će građani zaista osetiti rast standarda. Mi moramo da napravimo strateški plan da nam se ekonomija ne svodi na privlačenje investicija zasnovan na jeftinoj radnoj snazi", smatra urednica portala "Biznis magazina" i "Ekonometra" radojka Nikolić.