U fokusu - Srbija

Šta za Srbiju znači Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom?

Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, njegova primena omogućava da gotovo 50 odsto poljoprivrednih i industrijskih proizvoda bude oslobođeno carina, ali u više faza.

„U prvoj fazi najveću liberalizaciju imaće poljoprivredni proizvodi, uključujući zamrznuto voće i jabuke. Potpuno oslobađanje od carina očekuje se postepeno, tokom narednih deset godina, kada će više od 90 odsto poljoprivrednih i industrijskih proizvoda biti u bescarinskom režimu“, objašnjeno je.

Sporazum, kako se ističe, donosi i pojednostavljene administrativne procedure, sertifikaciju i smanjenje barijera u trgovini.

Međutim, ovo nije prvi ovakav sporazum koji Srbija potpisuje sa udaljenim zemljama, na snazi su već sporazumi o slobodnoj trgovini sa Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kako izgleda trenutna trgovina sa Egiptom?

U periodu januar- decembar 2024. godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Egiptom iznosila je 122,1  miliona dolara, što predstavlja uvećanje od 38,2 odsto u poređenju sa prošlom, 2023. godinom, kada je ukupna robna razmena iznosila 88,3 miliona, pokazuju podaci koje je Danas dobio iz Privredne komore Srbije (PKS).

Srbija je, tokom prethodne godine, u Egipat izvezla robu u vrednosti od 46,1 miliona dolara, čime je zabeleženo povećanje od 10,5 odsto u poređenju sa prethodnom, 2023. godinom. Uvoz iz Egipta je, isto tako, povećan za 63 odsto i iznosio je 76 miliona dolara.

Srbija je, dakle, tokom prethodne godine imala trgovinski deficit sa Egiptom od oko 29,9 miliona dolara.

Ako pogledamo 2025. godinu, u prvih šest meseci 2025. zabeležena je razmena od 91,5 miliona dolara, što predstavlja uvećanje od 26 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz Srbije je iznosio 26,2 miliona, što čini povećanje od 21 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz iznosio 65,2 miliona dolara, odnosno povećan je za 27 odsto.

Šta se najviše izvozi, a šta uvozi?

Podaci PKS pokazuju i da su u strukturi izvoza glavne stavke duvan za pušenje, za duvansku industriju, cigarete, hartija i karton. Ova prva tri proizvoda predstavljaju 79 odsto srpskog izvoza u Egipat.

S druge strane, u strukturi uvoza glavne stavke su gasna ulja, jagode i kalcijum fosfati. Ta tri proizvoda predstavljaju 47 odsto ukupnog uvoza iz Egipta.

Šta Srbiji tačno donosi Sporazum o slobodnoj trgovini?

Ana Stojanović iz PKS za Danas objašnjava da potpisivanje Sporazuma sa Egiptom, srpskoj privredi otvara mogućnost intenzivnije privredne saradnje sa jednom od politički i ekonomski najuticajnijih zemalja na afričkom kontinentu i u regionu Bliskog istoka.

„Do stupanja na snagu Sporazuma, plasiranje srpskih proizvoda na egipatsko tržište, bilo je značajno otežano zbog izuzetno visokih carinskih opterećenja koje je Vlada Egipta donela u cilju štednje, obuzdavanja uvoza i zaštite domaće industrije“, ukazuje ona.

Kako navodi, carinska opterećenja kretala su se u rasponu od 20 do 60 odsto.

„To je naše proizvode činilo nekonkurentnim, posebno u poređenju sa proizvodima koji dolaze iz EU, a koji se na predmetno tržište plasiraju po nultoj carinskoj stopi. Ovaj sporazum sa Egiptom predviđa liberalizaciju većine proizvoda iz različitih sektorskih industrija tokom određenog tranzicionog perioda, što će uticati na konkurentnost naših proizvođača i jače pozicioniranje na predmetnom tržištu“, ističe naša sagovornica.

Stojanović podseća da su stupanjem Sporazuma na snagu  carine svedene na nulu za 50 odsto poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda obuhvaćenih sporazumom.

„Nakon prelaznog perioda, u roku od deset godina od početka primene Sporazuma, 87 odsto agro-prehrambenih i 90 odsto industrijskih proizvoda iz Srbije imaće značajno poboljšan pristup egipatskom tržištu“, naglašava ona.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom otvara domaćim proizvođačima pristup tržištu od više od 112 miliona potrošača, uz postepeno ukidanje većine carina u narednim godinama.

„To znači da srpski proizvodi postaju konkurentniji cenom i stabilniji po pitanju plasmana, jer se uklanjaju barijere koje su do sada otežavale ulazak na egipatsko tržište“, naglašava.

Iako se Egipat geografski čini udaljenim, Mijušković kaže da njegova pozicija, kao najveće ekonomije severne Afrike, pruža i širu perspektivu.

„Ovaj Sporazum može da posluži kao most za plasman robe i na druga afrička i arapska tržišta, zahvaljujući egipatskim trgovinskim aranžmanima. Ovakvi sporazumi, iako zahtevaju ozbiljnu pripremu i prilagođavanje privrednika, dugoročno daju značajne rezultate, jer donose predvidivost i smanjuju rizike za izvoznike“, ističe on.

Ovakvi  Sporazumi mogu značajno da podstaknu domaću privredu, smatra Mijušković, jer, kako navodi, smanjenje carina direktno povećava konkurentnost naših proizvoda.

„Prvi efekti već se vide kroz rast trgovinske razmene u poslednje dve godine, a očekuje se da će liberalizacija tržišta dodatno ubrzati taj trend. Za privrednike to znači ne samo veće količine izvoza, već i motivaciju za ulaganje u kapacitete, kvalitet i inovacije, kako bi iskoristili novootvorene mogućnosti“, kaže naš sagovornik.

Dugoročno, prema njegovim rečima, ovaj Sporazum može da privuče i nove investicije.

„Posebno kroz partnerstva ili zajednička ulaganja sa egipatskim kompanijama, što otvara vrata ne samo lokalnom tržištu, već i širem regionu. Ipak, da bi se puni potencijal iskoristio, neophodno je da domaće kompanije ulože u logistiku, sertifikaciju i prilagođavanje standardima tržišta, jer samo kombinacija konkurentne cene i kvalitetne usluge može doneti trajni uspeh“, poručuje Mijušković.

Koji su potencijali Srbije za izvoz?

Ana Stojanović ističe da u segmentu svežeg voća, gde su se carinska opterećenja kretala u opsegu od 30 do 60 odsto, sada postoji potencijal za izvoz jabuka, krušaka, kajsija, trešanja, višanja, breskvi, nektarina, šljiva i suvih šljiva.

„Isto tako, proizvodi konditorske industrije, gde su se carinska opterećenja kretala u opsegu od 30 do 50 odsto, poseduju potencijal za izvoz u Egipat, posebno u segmentu vafli i biskvita, kao i u segmentu sokova od voća i povrća, koje Egipat, na godišnjem nivou, uvozi u vrednosti od blizu 30 miliona dolara“, navodi ona.

Potencijali postoje i u segmentu stočne hrane, kao i hrane za životinje, tvrdi Stojanović.

„Isto tako, treba imati u vidu da u Egiptu postoji velika potražnja za lekovima, posebno onima na bazi penicilina i kortikosteroida. Takođe, proizvodi od plastike, gde je trenutno carinsko opterećenje od 15 do 60 odsto, predstavljaju još jedan značajan potencijal za izvoz na tržište Egipta, posebno cevi i kruta creva od plastike čiji uvoz u Egipat iznosi oko 61 milion dolara, kao i pneumatske gume za kamione i autobuse“, otkriva ona.

Kako dodaje, i u sektoru metalske industrije postoji potencijal za plasman građevinskog okova, konstrukcija i delova od aluminijuma.

Mijušković smatra da najveći potencijali Srbije leže u sektorima u kojima već imamo razvijenu proizvodnju, ali i u oblastima koje do sada nisu bile u prvom planu.

„U poljoprivredi i prehrambenoj industriji to su jabuke, bobičasto voće i njihovi prerađeni proizvodi, koji se uz dobro organizovan hladni lanac mogu brzo plasirati u maloprodajne lance i hotelsku industriju u Egiptu“, objašnjava.

Zatim, kako dodaje, tu su duvan i prerada duvana, kao i žitarice,  koje već čine značajan deo našeg izvoza u ovu zemlju, ali bi sada mogli da dožive još veći rast.

„U industrijskom sektoru, prednost dobijaju proizvodi od bakra i električne komponente, kao i farmaceutski i hemijski proizvodi, ambalaža i građevinski materijali. Osim toga, otvaraju se šanse za proizvode više dodate vrednosti iz voća, specijalizovane mašine i opremu za prehrambenu industriju, kao i inovativna rešenja u oblasti pametne i ekološke ambalaže“, ističe Mijušković.

Ključ za uspeh, prema njegovim rečima, biće dobra lokalna partnerstva i prilagođavanje tehničkim standardima i potrošačkim navikama egipatskog tržišta.