U fokusu - Srbija

Subvencije na raskršću: Zašto sve više stranih fabrika zatvara pogone u Srbiji

Najave o zatvaranju pogona poslednjih nedelja stižu iz fabrika "Kentaur" u Vranju, "Flender" u Subotici, "Trendteks" u Beloj Palanci, "Leoni" u Nišu... Još ranije otpuštanja radnika su, između ostalih, najvili "Beneton", "Džonson elektrik", "Drekslmajer". Većina je dobila značajne subvencije prilikom dolaska u Srbiju.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata već godinama kritikuju politiku davanja subvencije smatrajući ih za “nužno zlo”.

"U potpuno ruiniranoj ekonomiji kakva je bila naša, subvencije su imale smisla jer nismo imali ništa drugo da ponudimo osim jeftine radne snage. To je bila naša jedina prednost u odnosu na okruženje. Problem je što subvencije traži, pre svega, špekulativni kapital sa intenzivnom proizvodnjom, koji po pravilu pravi pare i brzo odlazi dalje. Čim subvencije prestanu", kaže Ranka Savić, predsednica ASNS-a.

Koliko je državnih para dato na ime subvencija investitorima od kad je ova mera uvedena u resornom ministarstvu nismo uspeli da saznamo. Samo prošle godine u tu svrhu uloženo je 93 miliona evra.

Država mora selektivnije da daje subvencije investitorima

Poslednjih godina veliki broj radnika ostao je bez posla nakon što su fabrike, po isteku obaveza koje su imale prilikom dobijanja podsticaja, ili smanjile proizvodnju ili otišle iz Srbije.

Neminovno je, dodaje Savić, da će se subvencionisanje investitora nastaviti, jer su uslovi za privređivanje sve teži.

"Naš stav je subvencije, da, ali ne kao osnovna ekonomska mera, već kao jedan od dodatnih podsticaja u donošenju odluka i investiranju u našu ekonomiju. I to, ne više u radno intenzivne kompanije, nego jedino i isključivo u haj tek", navodi predsednica ASNS-a.

U čitavom svetu, ne samo u Srbiji, uspostavljaju se, kaže, nova, oktroisana pravila već zaboravljenog protekcionizma. Ponovo je u fokusu borba za retke resurse. Tu je i nekontrolisani rast veštačke inteligencije.

"U takvim uslovima naša krhka ekonomija je neatraktivna. Da se ne lažemo, bez ozbiljnijih prirodnih resursa, osim bakra i litijuma, čiji je uticaj na našu ekonomiju čista fatamorgana, mi nemamo šta da ponudimo. Osim u udžbencima geografije", navodi Savić.

Geopolitička situacija komplikuje ulove privređivanja

Srpska ekonomija je, ističe, do sada bila zasnovana na prednostima jeftinog ruskog gasa, jeftine struje i niskih troškova rada.

"Nove političke odluke, a pre svega, evropske carine na čelik i embargo na gas, biće nesporno pogubne po našu ekonomiju, jer poništavaju sve komparativne prednosti na kojima se zasnivao naš privredni rast, a, pre svega, jeftin ruski gas", kaže Ranka Savić.

Subvencije rešile problem velike nezaposlenosti

Ekonomista Milojko Arsić veruje da su u vreme kada su uvedene subvencije bile opravdane, jer je nezaposlenost u Srbiji bila velika. Problem je što se novac davao neselektivno.

"U nameri da što brže reši problem nezaposlenosti država je davala veliki značaj radno intenzivnim delatnostima kao što su tekstilna ili industrija automobilskih kablova koje su nisko produktivne delatnosti. Stvara se mala dodatna vrednost i ne mogu da se isplaćuju velike plate. Sada takve firme napuštaju Srbiju", objašnjava Arsić.

Osim što je u pogonima ovih fabrika bilo zaposleno dosta ljudi, ove kompanije su, ističe Arsić, u jednom trenutku bile i nosioci izvoza Srbije.

Međutim, kakvi su zaista efekti dodeljenih subvencije na prihode države, privredu i na lokalne zajednice ne zna se, jer od nadležnih nije moguće saznati da li su takve analize ikada rađene.

Uslovi privređivanja moraju biti isti za domaće i strane investitore

Stručnjaci smatraju da bi u narednom periodu tebalo napraviti ozbiljan zaokret kada je reč o privlačenju stranih investicija.

"Da se fokusiramo na one koji će pomoći Srbiji da dostigne visok nivo razvijenosti. To su, pre svega, delatnosti u oblasti visokih tehnologija. Takođe, Srbija bi trebalo da insistira da strana preduzeća koja rade u našoj zemlji poštuju radnička prava u skladu sa našim zakonima i ekološke standarde", navodi Arsić.

Bolje bilo kakav posao, nego nikakav

Ekonomista Ljubodrag Savić ističe da su svojevremeno strane kompanije zapošljavale veliki broj ljudi, ali da su radnici imali probleme. Uglavnom su im plate bile niske, a nekada bi radili i po 12 ili 14 sati, čak i bez dana odmora.

"Kompanije su zapošljavale ljude, a država im je davala izdašne subvencije. Kada se tu podvuče crta, pitanje je da li je država bila na dobitku ili u gubitku. U svakom slučaju radnici su imali posao. Mogli su da se žale na niske plate i prekovremeni rad. Ali, kada se zna da pre dolaska tih firmi nisu imali nikakav posao, onda im je ovo došlo kao utešna nagrada", objašnjva Savić.

Fabrike su, dodaje, bile pokretač razvoja određenih delova zemlje. Gradili su se putevi, gasna infrastruktura, radila se elektrifikacija.

Subvencije samo za oživljavanje nerazvijenih krajeva ili za visoke tehnologije

U narednom periodu trebalo bi nastaviti politiku subvencionisanja u nerazvijenim krajevima.

"Ne moraju to da budu veliki pogoni. Naprotiv, poželjno je da bude više manjih. To nema samo ekonomski efekat, već i socijalni, demografski. Vi zadržavate ljude tamo gde jesu. Svi mogu da idu u velike gradove, ali onda će se Srbija svesti na nekoliko velikih gradova", navodi.

S druge strane, kada je reč o dolasku stranih investicija u razvijene krajeve država bi trebalo da postavlja uslove.

"Tamo gde imate kvalitetne kadrove, tu prednost treba da iskoristite. Ako recimo dođe nemačka fabrika, tamo inženjer košta pet, šest, sedam hiljada evra, a ovde košta dve ili tri hiljade i još od države dobiju subvenciju. Pa ko neće doći? I da se zna, nije Srbija jedina koja daje subvencije, ali je prepoznata po tome", kaže Savić.

Kraj subvencija nije ključan za zatvaranje fabrika

Srbija bi trebalo da povede računa o položaju radnika dodaje Savić.

"Ne možemo očekivati da nemačka fabrika ovde drži nemačke standarde i prava, ali se tome možemo približavati. Neprihvatljivo je da imamo nemačku fabriku, a turska prava radnika. Moramo da tražimo sredinu, jer oni postavljaju uslove. Kod njih su u rukama i nož i pogača. Mora se tražiti nešto da bude i “vuk sit i ovce na broju", objašnjava.

Nije nemoguće da su pojedini strani investitori želeli da iskoriste pogodnosti koje Srbija daje i da odu, ali je verovatnije da su firme koje su otišle to uradile zbog sve lošije pozicije na tržištu.

"Većina tih fabrika koje su otišle su zapravo 'udarile o zemlju'. Njihova proizvodnja je, ne samo u Srbiji, već i u matičnim kompanijama dovedena pod znak pitanja", kaže.

Domaće kompanije se teško bore sa konkurencijom iz Kine, Vijetnama, Turske

Subvencije su dostupne i domaćim investitorima. Ipak, oni ih slabije koriste. Da bi širili proizvodnju moraju izaći na svetsko tržište, a za to je potreban konkurentan proizvod. U trci sa Kinom, Vijetnamom, Turskom to nije lako.

"Da bi imao proizvod koji će se pozicionirati na svetskom tržištu, to znači da treba da uzmeš kredit, jer nemaš dovoljno sopstvenih sredstava, da zaposliš dovoljno radne snage da smisle taj proizvod, da ga proizvedu, da istraže svetsko tržište. Kada se napravi kalkulacija ispostavi se da je to skuplje ponekad i 70 posto u odnosu na ono što se već nudi. Gde ćeš i kome ti da prodaš taj proizvod? Domaće tržište je preusko, a za svetsko si skup", kaže Savić.

Stručnjaci se slažu da bi trebalo jačati domaću privredu. Podsećaju da je srpska industrija u periodu od 1953. do 1988. beležila stopu rasta od 7,5 posto, što je sad gotovo nezamislivo. Uz to, tada smo imali tehnološki visok nivo proizvodnje, jer smo, između ostalog, proizvodili televizore, mašine, automobile, municiju, avione...

Vratiti se na taj nivo nije lako, jer su naši investitori i finansijski i tehnološki nemoćni da to sami urade. Zato im je potrebna ozbiljna podrška.