Tema - Srbija

U budućnosti sve više starosnih, a sve manje invalidskih i porodičnih penzija

Za muškarce je to sada 65 godina, a trend je da ovo budu godine starosti i za žene. Međutim, imajući u vidu demografiju Srbije, njihovo pitanje je potpuno na mestu. Jer ukoliko ne bude mlade radne snage, realno je očekivati da ćemo morati i pod stare dane da nastavimo da radimo.

Najnovija dugoročna prognoza penzijskog sistema od 2025. do 2070. godine, koju su zajedno radili Ministarstvo finansija i Fiskalni savet, uzimajući u obzir i prognoze MMF-a, pokazuje da se u Srbiji očekuje povećanje stope zavisnosti starijeg stanovništva sa 36,6 odsto u 2025. godini na 49,5 odsto u 2070. godini. Prognostički scenario demografske projekcije za Srbiju predviđa smanjenje broja radno sposobnog stanovništva (od 15 do 64 godine starosti) sa 4,1 miliona u 2025. godini na 2,8 miliona u 2070. godini.

Takođe se očekuje smanjenje stanovništva u dobi od 65 i više godina, ali u manjoj meri, sa 1,5 miliona na bezmalo 1,4 miliona 2070. godine. Kao rezultat, očekuje se povećanje broja starih osoba u odnosu na ukupno radno sposobno stanovništvo, poznato kao stopa zavisnosti starijeg stanovništva, sa 36,6 procenata u 2025. godini na gotovo 50 odsto u 2070. godini.

Demografsko starenje, oličeno u povećanju stope zavisnosti starih, neumitno stvara finansijske pritiske na funkcionisanje penzijskih sistema – sve manji broj osiguranika treba da izdržava relativno veći broj penzionera. Detaljna analiza Fiskalnog saveta pokazuje da se očekuje pogoršanje odnosa osiguranika i korisnika penzija u dugom roku. Kao i smanjenje broja osiguranika koji uplaćuju doprinose u penzijski sistem, sa više od 2,8 miliona u 2025. godini na nešto više od 2,2 miliona 2070. Takođe se očekuje i smanjenje broja korisnika, ali u relativno manjem obimu, sa 1,65 miliona na nešto više od 1,5 miliona 2070. godine. Ukupno posmatrano, očekuje se pogoršanje stope zavisnosti penzijskog sistema (odnos broja penzionera i broja osiguranika), sa 58,1 odsto na bezmalo 69 procenata u dugom roku 2070. godine. Međutim, u srednjem roku u sledećih 15 do 20 godina, ne očekuje se osetnije pogoršanje stope zavisnosti penzijskog sistema – pre svega usled očekivanog nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada iz prethodne decenije, oličenih u daljem povećanju stope participacije i stope zaposlenosti.

Očekuje se pogoršanje odnosa osiguranika i korisnika penzija u dugom roku. Odnosno očekuje se smanjenje broja osiguranika koji uplaćuju doprinose u penzijski sistem, sa prošlogodišnjih 2,8 miliona na nešto više od 2,2 miliona 2070. godine. Takođe se očekuje i smanjenje broja korisnika, ali u relativno manjem obimu, sa 1,65 miliona na nešto više od 1,5 miliona do 2070. godine.

Međutim, u srednjem roku, u sledećih 15 do 20 godina očekuje se povećanje učešća starosnih penzionera u ukupnom broju penzionera.

Restriktivniji uslovi za sticanje invalidskih penzija, koji su uvedeni na početku procesa tranzicije, između ostalog, i kao odgovor na prethodno (pre)široko primenjivane odredbe za sticanje invalidskih penzija, naročito tokom devedesetih godina – rezultirali su vidnim smanjenjem broja invalidskih penzionera u prethodne dve decenije. Očekuje se da se ovaj trend nastavi i u narednom periodu, što bi značilo smanjenje ukupnog broja invalidskih penzionera sa nepunih 230.000 u 2025. godini na nešto više od 150.000 2070. godine. Takođe, trend povećanog učešća žena na tržištu rada očekuje se da dovede do toga da sve veći broj žena u budućnosti ostvaruje pravo na sopstvenu starosnu penziju, što će dovesti do pada broja korisnika porodičnih penzija. Oba ova pokazatelja uzrokuju relativno povećanje učešća starosnih penzionera, čiji broj se povećava sa 1,11 miliona 2025. godine na očekivanih 1,19 miliona 2070. godine.

Iz Fiskalnog saveta poručuju da proširena švajcarska formula uspešno stabilizuje ukupne rashode za penzije na nivou od oko 10 odsto BDP-a tokom čitavog projekcionog perioda. Kao što je ranije pomenuto, zakonske izmene iz 2022. godine su tradicionalnu švajcarsku formulu, koja podrazumeva usklađivanje penzija 50 odsto sa rastom cena i 50 procenata sa rastom nominalnih zarada, proširile elementima automatskog makroekonomskog stabilizatora.

Konkretno, u slučajevima kada se rashodi za penzije spuste ispod 10 procenata BDP-a, omogućeno je usklađivanje penzija 100 odsto sa rastom nominalnih zarada, dok se u slučajevima kada rashodi premaše 10,5 odsto BDP-a zahteva usklađivanje isključivo sa rastom cena. Na ovaj način postignuta je stabilizacija penzijskih rashoda na nivou od oko 10 procenata BDP-a tokom čitavog projekcionog perioda, uprkos projektovanom trendu demografskog starenja.

Takođe, ako se posmatraju ukupni rashodi PIO fonda, koji pored izdvajanja za penzije uključuju i doprinose za zdravstvo obračunate na penzije, kao i druga prava iz oblasti PIO osiguranja (tuđa nega i zaštita, telesna oštećenja, pogrebni troškovi), vidimo da će ukupni troškovi PIO fonda iznositi oko 11,7 odsto BDP-a u najvećem delu projekcionog perioda do 2070. godine.

Rashodi za različite vrste penzija će pratiti dinamiku broja korisnika prema vrsti penzije. Ranije je objašnjeno da će doći do relativnog povećanja učešća starosnih penzionera i paralelnog smanjenja učešća invalidskih i porodičnih penzija u ukupnom broju korisnika penzija.

Ista dinamika primetna je i kod projekcije rashoda za različite vrste penzija. Tako se projektuje povećanje rashoda za starosne penzije sa sedam odsto BDP-a na 8,1 procenat 2070. godine, dok će doći do relativnog smanjenja rashoda za invalidske (sa 1,2 odsto na 0,8 odsto BDP-a) i porodične (sa 1,5 odsto na 0,9 procenata) penzije u periodu od 2025. do 2070. godine.

Kratkoročni makroekonomski trendovi do 2028. godine, uključujući očekivanu stopu rasta BDP-a, stopu (ne)zaposlenosti i stope rasta zarada, preuzeti su iz revidirane Fiskalne strategije Ministarstva finansija 2025.