Izdvajamo - Srbija

Uvećanje srpskog BDP-a za tri odsto najbolji rezultat u Evropi

Za sada je to, prema podacima „Evrostata”, najbolji rezultat u Evropi. Raspoloživi, visokofrekventni indikatori, kako procenjuju ekonomski analitičari u najnovijem majskom izdanju „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT), ukazuju da su, s proizvodne strane, ključni izvori rasta: neto porezi, trgovina i ostale usluge.

– U međugodišnjem padu su građevinarstvo i industrija. Međutim, tokom marta je registrovan snažan oporavak industrijske proizvodnje. Međugodišnje, uvećana je 6,4 odsto, a unutar nje, prerađivački sektor za 8,4 odsto. Fizički obim proizvodnje je uvećan kod 15 od 24 oblasti, koje čine 72,4 odsto prerađivačkog sektora. Među njima je prvi put ove godine i proizvodnja koksa i derivata nafte. To je važna napomena koja dodatno potvrđuje težinu koju ova oblast ima u generisanju konačnog rezultata ukupne industrije – navodi Ivan Nikolić, urednik MAT-a.

Problem sa poslovanjem naftne „Rafinerije” u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, ali je i privremena normalizacija njene proizvodnje imala izrazito pozitivan efekat na dinamiku prerađivačkog sektora, ističu u MAT-u.

– Njen pozitivan doprinos martovskom međugodišnjem rastu od 8,4 odsto iznosi velikih 2,7 procentnih poena. Posredno, opet je zaslužna i za rast proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda koje su dodale još 1,3 procenta. Ipak, na prvom mestu ostaje proizvodnja motornih vozila i prikolica, kojoj se duguje 3,1 procenat. Odličan rezultat u martu zabeležile su i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (doprinos od 1,2 odsto), a konačno je uvećana i proizvodnja prehrambenih proizvoda (doprinos od 0,7 odsto) – nabraja Nikolić.

U trećem mesecu ove godine nastavljen je i rast vrednosti spoljnotrgovinske razmene. Robni izvoz je uvećan za 15,4 procenta, uvoz za 6,3 odsto, a deficit u robnoj razmeni smanjen za 23,2 odsto.

– U periodu od januara do marta ove godine 84,5 odsto robnog uvoza pokriveno je izvozom. Lane je to bio 79,1 procenat. U republičkom budžetu je u prva tri meseca ostvaren deficit od 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijarde bolji rezultat od plana za ovaj period godine – navodi on i podseća da je Srbija, prema evidenciji Evrostata, početkom 2026, ostala u evropskom vrhu i prema međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.

– Izuzetna međugodišnja ekspanzija realnog prometa u maloprodaji u martu jeste i proizvod baznog efekta lanjske unutrašnje političke destabilizacije, zatim bojkota nekih velikih trgovinskih lanaca – dodaje Nikolić.

Što se tiče inflacije, ona se kreće u okvirima cilja Narodne banke Srbije, na nivou nižem od tri procenta. Ipak, kako dodaju u MAT-u, rast međugodišnje inflacije u martu je isključivo rezultat povećanja nebazne inflacije. – To je bilo i očekivano, imajući u vidu da su prestala da važe ograničenja marži u trgovini robom široke potrošnje – navodi Nikolić.