Za dve decenije ugašeno 98 fabrika

Bez autora

Aug 01 2011

U Srbiji je tokom poslednje dve decenije ugašeno čak 98 fabrika, a broj ljudi u proizvodnji sveden je na oko 375.000 koliko ih je bilo u industriji 1961. U zlatno doba srpskih fabrika, a kao najuspešnija i danas slovi 1989. godina, u njima je plate zarađivalo čak 920.710 ljudi. Danas je taj broj sveden na trećinu - svega 374.683 ima zaposlenih u proizvodnji. Otprilike koliko je industrija zapošljavala 1961. godine. Novi koncept ekononomskog rasta, okreće leđa uslugama, a glavna uzdanica trebalo bi da nam bude industrijska proizvodnja namenjena izvozu. Kada uporedimo procenat zaposlenih u proizvodnim delatnostima, ali i njihov konačni učinak, istina je da smo još daleko od nivoa na kojem smo nekada bili. I da ne poredimo sadašnju proizvodnju sa najproduktivnijom godinom već sa 1998, svega je pet industrijskih grana danas preteklo tadašnji nivo. Prehrambena industrija je jača 8,3 odsto, duvanska 28,2 odsto, proizvodnja gume i plastike 0,4 odsto, osnovnih metala 51,4 odsto, pojedinih električnih mašina 1,5 odsto, a nameštaja 2,2 odsto. Sve ostale nisu ni blizu tadašnjem učinku.

U Srbiji je tokom poslednje dve decenije ugašeno čak 98 fabrika, a broj ljudi u proizvodnji sveden je na oko 375.000 koliko ih je bilo u industriji 1961.

U zlatno doba srpskih fabrika, a kao najuspešnija i danas slovi 1989. godina, u njima je plate zarađivalo čak 920.710 ljudi. Danas je taj broj sveden na trećinu - svega 374.683 ima zaposlenih u proizvodnji. Otprilike koliko je industrija zapošljavala 1961. godine.

Novi koncept ekononomskog rasta, okreće leđa uslugama, a glavna uzdanica trebalo bi da nam bude industrijska proizvodnja namenjena izvozu.

Kada uporedimo procenat zaposlenih u proizvodnim delatnostima, ali i njihov konačni učinak, istina je da smo još daleko od nivoa na kojem smo nekada bili.

I da ne poredimo sadašnju proizvodnju sa najproduktivnijom godinom već sa 1998, svega je pet industrijskih grana danas preteklo tadašnji nivo. Prehrambena industrija je jača 8,3 odsto, duvanska 28,2 odsto, proizvodnja gume i plastike 0,4 odsto, osnovnih metala 51,4 odsto, pojedinih električnih mašina 1,5 odsto, a nameštaja 2,2 odsto. Sve ostale nisu ni blizu tadašnjem učinku.

"Prehrambena industrija se smatra vitalnom, a ima manju proizvodnju 2010. nego 1980. godine. Metalska industrija je više od pet puta izgubila obim proizvodnje koji je imala ranih osamdesetih. Proizvodnja osnovnih metala je porasla u ovom periodu, ali kao rezultat rada „Ju-Es stila“", objašnjava ekonomista Dragovan Milićević.

Poslednjih deset godina industrija u Srbiji potpuno stagnira. Nivo aktivnosti je nizak, a veliki broj delatnosti, smatra Milićević, nema ekonomski rezon da opstane.

"Najveći broj grana industrije nema održivu stopu rasta delatnosti. Sve su finansirane pozajmljenim kapitalom na koji plaćaju enormno visoke kamate. Rizici prezaduženosti su ogromni i veliki deo preduzeća je pred bankrotstvom. Industrija ne ulaže u svoje poslovanje ni amortizaciju opreme, što je čini potpuno tehnološki neefikasnom i nerentabilnom", ističe Milićević.