Poslovne vesti - Srbija

Zaposlimo 800, a otkaz dobije 1.900 radnika: Zašto se zatvaraju fabrike po Srbiji?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana prisustvovao je otvaranju fabrike nemačke PWO grupe kod Čačka.

Kako je obećano, kompanija će uskoro zaposliti 500 radnika, a u drugoj fazi ukupno i do 800.

Ovo bi bila velika vest, da nas istovremeno nije pogodio i hladan tuš i najava kompanije Leoni da zatvara svoju fabriku u Malošištu i da će oko 1.900 radnika ostati bez posla.

Međutim, gašenje ove fabrike nije izolovan slučaj, u poslednjih nekoliko godina ugasili su se brojni pogoni i hiljade radnika je ostalo bez posla.

Nemačka kompanija Drakslmajer u Zrenjaninu, koja proizvodi kablovske setove za automobilsku industriju, najavila je zatvaranje fabrike do kraja 2025. godine, čime će oko 2.000 radnika ostati bez posla.

Kompanija Benetton u Nišu, italijanski proizvođač odeće, zatvorila je fabriku u aprilu ove godine, što je dovelo do gubitka posla za oko 950 radnika.

Turska tekstilna kompanija Džinsi, takođe je zatvorila svoju fabriku u Leskovcu, čime je oko 700 radnika ostalo bez posla.

Pored toga, kineska kompanija Džonson Elektrik iz Niša, koja proizvodi elektro-komponente za automobilsku industriju, otpustila je oko 350 radnika, zatim fabrika obuće Falk Ist iz Knjaževca otpustila je oko 500 radnika, a od 1. aprila 2025. godine dodatnih 100 radnika je ostalo bez posla. Aptiv iz Leskovca, kompanija koja proizvodi elektro-instalacije za automobilsku industriju, ponudila je zaposlenima koji su duže vreme na plaćenom odsustvu sporazumni raskid radnog odnosa uz otpremninu.

Ukupan broj otpuštenih radnika meri se u hiljadama, a Leoni je samo još jedna fabrika u ovom crnom nizu.

Pored Malošišta, Leoni ima fabrike i u Nišu, Prokuplju i Kraljevu. Prema najavama, ostale fabrike u Srbiji nastavljaju sa radom, ali se i one suočavaju sa porastom troškova.

„Na drugim lokacijama u Srbiji, kompanija se, takođe, suočava sa porastom troškova. Ipak, Leoni ostaje u Srbiji i ove tri fabrike nastavljaju da rade na svojim projektima sa jasnim ciljem unapređenja poslovanja. U ovom trenutku u sve četiri fabrike zaposleno je oko 10.000 ljudi, a nakon zatvaranja fabrike u Malošištu, Leoni Srbija će imati oko 8.000 zaposlenih“, objašnjavaju iz kompanije u odgovoru za Danas.

Kako dodaju, ovo je bila nužna odluka.

„Kompanija Leoni Srbija je najpre sprovela detaljnu analizu internih potreba i kapaciteta i na osnovu toga je donela odluku o višku 1.900 zaposlenih u fabrici u Malošištu“, ukazuju oni.

Kada je reč o radnicima koji će ostati bez posla, kompanija je pripremila nekoliko vidova podrške.

„Otpremnine koje su za 50 odsto više od zakonskog minimuma – polovina „bruto 1“ iznosa prosečne mesečne zarade po godini radnog staža kod poslodavca. Takođe, kompanija je uspostavila kontakte sa nekoliko poslodavaca koji u ovom trenutku imaju potrebe za zapošljavanjem i narednih dana zaposleni u fabrici u Malošištu moći će da u Službi ljudskih resursa dobiju informacije o uslovima koje pružaju ti poslodavci“, objašnjavaju.

Kako poručuju, ako se u budućem periodu u drugim ograncima kompanije Leoni Srbija bude javila potreba za dodatnim zapošljavanjem, posao će najpre biti ponuđen onima koji su ostali bez posla u fabrici Malošištu.

Predsednik sindikata Sloga u Leoniju Daniel Paunović potvrđuje isto za Danas.

„Ovo je nesumnjivo do sada najteži trenutak za sve nas, a posebno za naše kolege u Malošištu, koji su godinama gradili ovu fabriku kao sopstvenu kuću“, ukazuje on.

Nažalost, kako dodaje, odluka je konačna i neće biti promenjena.

„Pokušali smo da odluku preokrenemo, ali nažalost, u tome nismo uspeli. U takvim okolnostima, fokusirali smo se da zaposlenima obezbedimo uslove koji ublažavaju posledice gubitka posla. Tokom pregovora sa lokalnim menadžmentom kompanije Leoni, Sindikat Sloga Leoni je uložio maksimalne napore da zaštiti interese svih naših kolega, a ne samo članova našeg sindikata. Rezultat toga su, između ostalog, i otpremnine uvećane za 50 odsto u odnosu na zakonski minimum“, naglašava Paunović.

On poručuje da su svi sindikalni resursi sada usmereni ka tome da i poslednji od gotovo 1.900 radnika pronađe novi posao.

„Iako je gašenje fabrike bolan potez, uspeli smo da, koliko je moguće, makar ublažimo posledice i obezbedimo prelazne mogućnosti za naše radnike“, zaključuje Paunović.

Zašto se zatvaraju fabrike?

Ekonomista Saša Đogović objašnjava da je prva na redu bila tekstilna industrija i da tu imamo proces dezinvestiranja.

„Tu smo imali Geoks, pa je otišao, zatim je Džinsi otišao, pa Beneton i tako dalje. Oni uglavnom odlaze zbog povećane cene radne snage. To su radno intenzivne delatnosti koje traže veći broj zaposlenih ljudi i zato oni traže tržišta gde im je jeftinija radna snaga da tamo dislociraju svoje pogone“, ukazuje on.

Kada se govori o auto-industriji i auto-komponentašima, kako kaže, tu postoje dva aspekta.

„Prvi je tržišni, odnosno problem pada potencije auto-industrije, posebno na evropskom tržištu. Zbog toga je smanjen priliv porudžbina sa tog tržišta. Drugi aspekt su, ponovo povećani troškovi rada. Kad se spoje taj tržišni faktor i ovaj koji je u vezi sa visinom troškova poslovanja, a ukoliko reorganizacija ne može da poboljša rezultate poslovanja, onda se umesto gomilanja gubitaka ide na zatvaranje poslovanja“, navodi on.

Đogović smatra da to govori o tome kako se radilo za 13 godina ove vlasti.

„Sem stalnog fokusa na izdašnim subvencijama za dolazak stranih direktnih investicija, nije bilo rada na popravljanju domaće privatne inicijative na transparentan način, gde ne bi bilo privilegovanih igrača na tržištu. Te investicije moraju da se baziraju na nezavisnim institucijama, gde nema tolerancije prema mitu i korupciji i nema povlašćenih u skladu sa bliskošću političkim, vladajućim strukturama“, naglašava on.

Mi imamo jedan domaći resurs, a to je dijaspora, tvrdi naš sagovornik.

„Međutim, oni su navikli na zapadna pravila igre i regulatorna tela koja poštuju ta pravila i sankcionišu one koji ih ne poštuju. Nisu navikli na endemsku korupciju kakva je kod nas na tržištu i zato izbegavaju ovo tržište. Taj resurs mi ne možemo da iskoristimo zbog ovih ograničenja institucionalne prirode, zbog čega nam se dešavaju i protesti“, pojašnjava Đogović.

Kako dodaje, investitorima je potrebno stabilno tržište.

„Da bismo mi mogli naše tržište da smatramo stabilnim i izvesnim, da se zna šta će se dešavati u narednih dve ili tri godine ili više, moramo da sredimo svoje dvorište, odnosno da popravimo svoj institucionalni ambijent. To podrazumeva i nezavisno sudstvo i nezavisna regulatorna tela koja će voditi računa o imperfektnostima na tržištu“, navodi on.

Đogović  naglašava da mora da se napravi zaokret od netransparentnih subvencija ka jačanju institucionalnog ambijenta i privlačenju domaćeg kapitala iz inostranstva i oživljavanju domaće privatne inicijative.

Što se tiče radnika, prema njegovim rečima, oni moraju stalno da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju i da savladavaju nove veštine u skladu sa tržišnim potrebama.

„Radnici Leonija će možda naći posao kod nekih drugih autokomponentaša. Ili bi možda Stelantis u Kragujevcu mogao da apsorbuje neki deo radnika ako za time postoji potreba“, kaže Đogović.