Tema - Srbija

Zašto tek sad dobijamo zakon protiv nepoštene trgovine

Ovim zakonom država prvi put sistemski uređuje odnose u lancu snabdevanja, sa posebnim fokusom na zaštitu proizvođača, dobavljača i potrošača od zloupotrebe tržišne moći.

Cilj zakona je da se spreče prakse koje su godinama bile prisutne u trgovini – od jednostranih promena ugovora, prekomernih rabata i naknada, do odloženih plaćanja i prebacivanja poslovnog rizika na slabiju stranu. Najveći problem su na našem tržištu pravili ofrabati ili naknade koje su trgovci zaračunavali dobavljačima na ime različitih usluga. Ti rabati su bili predmet nezvaničnih dogovora trgovaca i dobavljača, ali i veliki prihod za trgovce. Praktično, iz tih prihoda su finansirane i akcije i sniženja, a trgovci su naplaćivali različite naknade. U nekim ekstremnim slučajevima dobavljači su, prema njihovim tvrdnjama, učestvovali čak i u finansiranju novih objekata.

Šta se smatra nepoštenom praksom i šta će to doneti novi zakon koji u ovom delu Evrope nemaju samo Srbija i Bosna i Hercegovina znaće se uskoro, ali prema prvim izjavama zvaničnika, biće zabranjena naplata naknada koje nisu jasno ugovorene. Takođe se zabranjuje uslovljavanje saradnje plaćanjem „ulaznica” i marketinških troškova, jednostrano menjanje cena i uslova nakon zaključenja ugovora, prekomerno odlaganje plaćanja, posebno za kvarljive proizvode, vraćanje neprodate robe bez jasnog osnova. Zakon će u velikoj meri biti usklađen sa evropskom direktivom o nepoštenim trgovačkim praksama, što je važan korak u procesu približavanja EU, ali i signal da se tržište konačno dovodi u red. Međutim, saznajemo i da će se u novom propisu naći odredbe kojih nema ni u evropskom zakonodavstvu, pošto se ove prakse vremenom unapređuju i naša zemlja je sada u poziciji da ih sankcioniše u najboljoj mogućoj meri.

Iako se u javnosti već pominje da mi imamo još dobrih zakona, ali da se neki od njih ne primenjuju, aludirajući da će se to desiti i zakonu o zabrani nepoštenih trgovačkih praksi, poruke nadležnih ipak ohrabruju. Kontrolu primene zakona će uz tržišnu inspekciju imati i Komisija za zaštitu konkurencije, a predviđene su i visoke novčane kazne za one koji prekrše pravila. Poseban značaj ima činjenica da će se zakonom štititi i mali proizvođači, koji su do sada najčešće bili u podređenom položaju u odnosu na velike trgovačke lance.

Usvajanjem ovog zakona, Srbija bi mogla da napravi značajan iskorak ka uređenijem tržištu, gde pravila važe za sve. Za potrošače to znači potencijalno stabilnije cene, za proizvođače pravednije uslove poslovanja, a za trgovce jasnije okvire u kojima mogu da rade. Ako se govori o dobrim primerima iz evropske prakse na koje bi trebalo da se ugledamo, to je svakako EU direktiva o nepoštenim trgovačkim praksama koja je osnov većine nacionalnih zakona u Evropi. U većini zakona nepoštene trgovačke prakse su podeljene u dve grupe i to apsolutno zabranjene (bez obzira na ugovor) i to su radnje koje nisu dozvoljene čak ni ako su formalno ugovorene. Druge su uslovno zabranjene prakse (dozvoljene samo ako su jasno ugovorene i transparentne) i tu spada, na primer, plaćanje naknade za marketing, pozicioniranje robe, reklame, troškovi akcija, popusta i promocija, ali one mogu da se realizuju samo kada se obe strane slože. U praksi, upravo to sprečava „naknadno fakturisanje” i iznenađenja. Mnoge zemlje su dobri primeri kada je reč o ovom zakonu, a posebno se ističe Francuska – sa njihovim zakonom Ravnoteža trgovačkih odnosa u poljoprivredno-prehrambenom sektoru – „Egalim”. Ovim propisom, Francuska je zabranila prodaju hrane ispod nabavne cene, uvela minimalnu maržu u lancu trgovine, ograničila agresivne promocije, a sve u cilju zaštite poljoprivrednika i stabilizacije cena.

Srbiji je interesantan i zakon koji je na snazi u Hrvatskoj i on, na primer, daje veoma detaljan spisak zabranjenih praksi, kratke rokove plaćanja, visoke kazne za velike trgovce. I kod njih je uvedena aktivna uloga Antimonopolske agencije. U Srbiji se zakon o nepoštenim trgovačkim praksama dugo nije usvajao zbog kombinacije političkih, ekonomskih i institucionalnih razloga, a ne zato što nije bilo svesti o problemu. Jedan od ključnih razloga je bio i snažan uticaj velikih trgovačkih lanaca i njihovih lobija koji su se jako protivili usvajanju strogog i efikasnog zakona.