Tema - Srbija

Žetva pšenice: Rekordni prinosi i niska cena, koga će najskuplje da košta

Poljoprivrednici su većinom zadovoljni prinosima koje bi trebalo da ostvare, ali ne i otkupnom cenom hlebnog zrna. Iz resornog ministarstva stiže najava da bi u narednom periodu Robne rezerve trebalo da otkupe deo roda po stimulativnoj ceni.

Banatski ratari zadovoljni su izgledom pšenice i, ako ih vreme posluži, kažu da će imati odlične prinose. Novac od prodaje pšenice je, objašnjavaju, prvi koji dolazi nakon jesenje i prolećne setve, zbog čega će mnogi morati da prodaju ako ne sav, onda bar deo roda. Problem je, međutim, što trenutna cena hlebnog zrna ne pokriva troškove proizvodnje.

"Ulaganja u pšenicu su bila oko 920 evra po hektaru. Pšenica bez 24-25 dinara ne donosi nikakvu akumulaciju, samo pokriva troškove, a kako sada stoje najave tu cenu nećemo imati. Ove godine krediti su zakasnili za kupovinu repromaterijala, pa smo se zaduživali, tako da će se pšenica prodavati kako bismo se razdužili. Tržište ne obećava, videćemo šta će biti. Polovinu roda ću prodati, polovinu ću čuvati”, kaže Milorad Klincov, poljoprivrednik iz Srpske Crnje.

Čuvanje pšenice košta. To povećava troškove ratarima, ali i nosi veliki rizik.

"Teško da se pšenica može čuvati, jer je novac svima potreban. I ako se sačuva, to je vrlo mala količina. Nemam smeštajni prostor, a do sada sam loše prošao kada sam davao pšenicu na čuvanje. Bivši Transpetrol je propao, ostao mi je dužan tri i po miliona dinara, do danas nisam dobio ni dinar. Nakon dve ili tri godine Produkt iz Zrenjanina je propao i on mi je ostao dužan. Tako da je rizik i čuvati”, objašnjava Miloš Virdžina, poljoprivrednik iz Sutjeske.

Očekuje se rekordna žetva hlebnog zrna

Stručnjaci objašnjavaju da se, ukoliko tokom skidanja pšenice ne bude prekomernih padavina, u Srbiji očekuje rekordna žetva hlebnog zrna. Jesenas je ovom kulturom posejano oko 600.000 hektara, a očekivani prinos je između 5,5 i 6 tona po hektaru, što je znatno iznad dugogodišnjeg proseka u zemlji. Ukupan rod trebalo da bude između 3,3 i 3,5 miliona tona.

"Prelazne zalihe pšenice za novu žetvu biće niže nego prethodne godine, ali i dalje značajne, oko 1.000.000 tona. To pokriva približno 60 odsto domaće potrošnje. Ove zalihe, u kombinaciji s očekivanim rekordnim rodom, stvoriće snažan pritisak na domaće tržište, dovodeći do nižih cena pšenice. Za ratare, ovo može značiti smanjenu zaradu zbog nižih cena, dok skladištari mogu imati poteškoće s prostorom za skladištenje u jesenjem delu, od žetve novog roda kukuruza”, kaže Aleksandar Kutlešić iz Info Tim Logistike.

I u svetu rekordan nivo proizvodnje

I u svetu se procenjuje da će proizvodnja pšenice u ovoj sezoni dostići rekordni nivo. Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa proizvodnju od 808,5 miliona tona, uglavnom zahvaljujući povećanom rodu u EU i Indiji.

“U EU se očekuje porast od 14 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, koja je bila jedna od slabijih za evropsku žetvu pšenice. Međutim, Svetska organizacija za hranu procenjuje nešto niži rod, oko 800 miliona tona, dok Svetski savet za žitarice predviđa proizvodnju od 805,5 miliona tona. Razlike u procenama ukazuju na neizvesnosti, ali generalno se očekuje snažna globalna žetva”, objašnjava Kutlešić.

Cena ne berzama u Milanu, Parizu, Čikagu, Odesi

Trenutne cene pšenice na svetskom tržištu variraju u zavisnosti od regiona i berze. U crnomorskom regionu, ključnom za srpski izvoz, cena u luci Konstanca je stabilna skoro mesec dana i iznosi 221 dolar po toni. U ruskim crnomorskim lukama cena je 232 dolara po toni, dok je u Odesi nešto viša, 234 dolara.  

“Na berzi u Milanu cena pšenice se kreće između 265 i 268 evra po toni. U Parizu cene za fjučerse variraju od 198 evra po toni za isporuku u septembru do 216,5 evra za isporuku u martu. Na Čikaškoj berzi pšenica se prodaje po ceni od 199,5 dolara po toni, uz skorašnje poskupljenje zbog rasta cene nafte i veće procenjene globalne potrošnje”, navodi.

U Srbiji se u periodu od 9. do 13. juna cena pšenice kretala između 21,2 i 22 dinara po kilogramu, bez uračunatog PDV-a.

“Slaba izvozna tražnja i dobra snabdevenost domaćih prerađivača doveli su do pada prometa i blagog smanjenja cene”, kaže Kutlešić.

Uskoro počinje otkup pšenice za robne rezerve

Uoči ovogodišnje žetve pšenice, resorno ministarstvo poručuje da pomno prati tržišnu situaciju i preduzima mere kako bi zaštitilo interese domaćih poljoprivrednika.

“Bez obzira na pojedinačne istupe udruženja koja imaju svoje predloge oko cene nove pšenice, važno je napomenuti da na tržištu, kako u Srbiji, tako i u svetu, cena nove pšenice nikada ne premašuje cenu stare. Kada se uporede aktuelne cene u zemljama u okruženju, poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske, jasno je da se one kreću u sličnom rasponu kao i kod nas, bez značajnih odstupanja”, navode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Podsećaju da na cenu pšenice utiču globalni faktori kao što su ponuda, potražnja i klimatski uslovi i da država ne može direktno da određuje cenu na tržištu. Ipak, ministarstvo preduzima korake kako bi pomoglo domaćim poljoprivrednicima.

Inicijativa ka Direkciji za robne rezerve

“Pokrenuta je inicijativa ka Direkciji za robne rezerve da, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice po stimulativnijoj ceni. Ova mera ima za cilj da se ublaži eventualni pritisak na tržište i obezbedi podrška poljoprivrednicima. Očekuje se da Direkcija za robne rezerve izađe sa konkretnim predlogom cene i količina koje će biti predmet otkupa pre početka žetve”, kažu u resornom ministarstvu.

Ratari iz Srednjeg Banata, međutim, ne očekuju mnogo od ove mere.

"Godinama Robne rezerve otkupljuju, ali mi nikada nismo uspeli da budemo deo tog programa. Lično nikada nisam prodao nijednu kilu pšenice preko Robnih rezervi po jačoj ceni. Ko to prodaje ne znam, znam samo da u tu grupu nikada nisam upao. Mislim da od toga za obične paore nema ništa”, kaže Miloš Virdžina, poljoprivrednik iz Sutjeske.

"To što država najavljuje da bi mogla da otkupi deo roda po višim cenama, to su jako male količine koje do nas proizvođača i ne stignu da mi možemo da prodamo, zbog procedura koja su u otkupu”, objašnjava Nebojša Petkanić, poljoprivrednik iz Elemira.

Stručnjaci kažu da realan scenario za cenu hlebnog zrna zavisi od završetka žetve na severnoj hemisferi, gde se proizvodi više od 90 odsto svetske pšenice, a konačne količine roda biće poznate do septembra 2025. Procena je da će globalna potrošnja biti veća 5 odsto u odnosu na lane i da će dostići nivo od 809,8 miliona tona.

Ključnu ulogu igraju cene na tržištima severne Italije i luke Konstanca

"Za Srbiju, ključnu ulogu igraju cene na tržištima severne Italije i luke Konstanca, gde smo u konkurenciji s Rusijom, kao najvećim izvoznikom i Ukrajinom, koja je peti izvoznik. Pozitivno je što je EU 6. juna ukinula povlastice za uvoz iz Ukrajine, čime Srbija dobija na konkurentnosti zbog geografske blizine Italiji.

Međutim, trenutno se ne očekuje porast cena na svetskom tržištu zbog sezonskog pritiska od velike ponude tokom žetve. Buduće cene zavisiće od konačnih procena roda, ali i od političkih faktora, poput odnosa SAD i Kine, koji mogu izazvati nagla kretanja cena”, objašnjava Aleksandar Kutlešić.

Gde Srbija najviše izvozi

Najviše pšenice, više od 80 odsto ukupnog izvoza, Srbija izvozi u Italiju i Rumuniju. Ova tržišta su već razvijena i stabilna. Na drugim tržištima, poput severne Afrike i Bliskog istoka, suočavamo se s jakom konkurencijom, posebno iz Rusije i Ukrajine. Stručnjaci upozoravaju da je bez međudržavnih sporazuma koji bi poboljšali konkurentnost, proboj na nova tržišta izazovan. Osim toga, u poslednjih 11 meseci izvezeno je 173.000 tona brašna, što ukazuje na dodatnu snagu u prerađivačkom sektoru.

I iz resornog ministarstva podsećaju da je najbolja i najisplativija cena žitarica ona koja se ostvaruje kroz njihovu upotrebu u proizvodnji i preradi. Zbog toga bi strateški cilj naše poljoprivrede trebalo da bude da sirovinu pretvaramo u proizvode sa dodatom vrednošću, čime se ostvaruje veća dobit za poljoprivrednike i razvoj celokupnog agrara.