Tema - Srbija

Žito nam čuva država

Srbija se, posle niza godina, ponovo našla u situaciji da najveći deo pšenice na tržištu - oko 300.000 tona, kontroliše država, odnosno Republička direkcija za robne rezerve.

Ova količina, kako objašnjavaju upućeni, odgovara tržišnom višku koji Srbija godišnje nudi stranim tržištima.

Do ovakve situacije je, kako objašnjava Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“, došlo, jer su skladištari, odnosno, mlinovi, kada su otkupili prošlogodišnji rod, vratili Rezervama pšenicu koju su od njih pozajmljivali.

- Rezerve su, u vreme žetve, otkupile i 100.000 tona pšenice - podseća Saković.

- Uz ovo, ratari su, takođe, pšenicu, sa Robnim rezervama menjali i u naturalnoj razmeni, za seme i mineralno đubrivo, i tako se stiglo do gotovo 300.000 tona.

Na tržištu je, dodaje Saković, uvek važilo pravilo da cenu neke robe određuje onaj ko je ima najviše.

- U našem slučaju, posle dugo vremena, imamo situaciju da će, kako stvari stoje, cenu pšenice sve do žetve, kroz intervencije na tržištu određivati država, kao vlasnik najveće količine robe - kaže Saković.

- Sama pšenica, inače, prodaje se ovih dana po 21,5, pa i po 22 dinara.

Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu, napominje kako je tržište pšenice, ali i ostalih žitarica, poslednjih dve nedelje bilo u zastoju, koji su izazvale vremenske neprilike, odnosno, nemogućnost transporta.

- Ova situacija, kada je država vlasnik najveće količine pšenice, deluje na neki način umirujuće na tržište - kaže Galetin.

Cena pšenice, međutim, lagano raste. Krajem prošle nedelje, na Produktnoj berzi, poslovi su sklapani po ceni od 21,5 dinara, a u utorak je cena stigla i do 22 dinara.

- Ovakve cene, nešto su više od onih u regionu - kaže Galetin.

- U Budimpešti se kilogram pšenice plaća 21,2 dinara, a u Zagrebu 20,7 dinara. U Frankfurtu, cena je 21,7, a u Parizu, trguje se za 23,5 dinara. Inače, naša pšenica, zbog nižih transportnih troškova, i dalje se izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.