Aktuelno - Srbija

EBRD prvi put emituje dinarske obveznice

Jedna strana finansijska institucija u Srbiji prvi put će 5. decembra emitovati dinarske obveznice. Kako „Politika“ saznaje, reč je o Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) koja već duži niz godina ne krije da ima nameru da učestvuje na domaćem tržištu kapitala.

Šta to praktično znači? EBRD će ovdašnjim investitorima ponuditi obveznice ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je nešto malo više od 20 miliona evra. Reč je o trogodišnjim dužničkim papirima sa relativno niskom kamatom. Na taj način EBRD će prikupiti dinarska sredstva kojima će kasnije kreditirati kompanije u Srbiji.

Kamata iznosi: tromesečni belibor plus 0,40 odsto godišnje. Belibor zapravo predstavlja referentnu kamatnu stopu za dinarska sredstva na srpskom međubankarskom tržištu. Trenutno, tromesečni belibor iznosi 3,48 odsto. To znači da će kamata u trenutku emitovanja iznositi 3,88 odsto. S obzirom na to da je vezana za belibor, kamata nije fiksna, već je promenljiva. U zavisnosti od kretanja belibora, kretaće se i kamata na ove dužničke papire u narednom trogodišnjem periodu. Datum dospeća duga je 5. decembar 2019. godine.

Neprikosnoveni emiter na tržištu dinarskih obveznica u Srbiji je država koja na ovaj način u velikoj meri dolazi do sredstava za pokrivanje minusa u budžetu ili servisiranje dugova. Primera radi, trogodišnje dinarske obveznice država je emitovala 13. oktobra po nešto većoj ceni. Kamata je iznosila 4,79 odsto. Međutim, treba reći i to da je ovde reč o fiksnoj kamati, dok je kamata na obveznice koje će emitovati EBRD promenljiva.

Iako im ovdašnje zakonodavstvo to dozvoljava, dinarske obveznice dosad su emitovale samo dve komercijalne banke. To su Erste i Sosijete ženeral. Ovo je prvi put da se jedna međunarodna finansijska institucija pojavljuje kao igrač na domaćem tržištu kapitala, kada je o dinarskim dužničkim papirima reč.

Bankari objašnjavaju da im dosad taj posao nije bio atraktivan zbog visoke inflacije i visoke referentne kamatne stope. To je značilo da je i kamata morala da bude visoka. Tako prikupljena dinarska sredstva banke bi onda trebalo da plasiraju privredi, a kamate na njih bi bile visoke i samim tim neatraktivne za realni sektor.

Međutim, poslednjih godina, kako su i inflacija i referentna kamatna stopa počele naglo da padaju stvorili su se i tržišni, a ne samo zakonski, uslovi za to.

Inače, obveznice koje će emitovati EBRD neće biti namenjene stanovništvu, već samo profesionalnim investitorima. To su penzioni fondovi, osiguravajuća društva i banke. Najmanji iznos koji će profesionalni investitori moći da kupe iznosi 10 miliona dinara.

Za Boška Živkovića, profesora Ekonomskog fakulteta, ovo je dobra vest.

– Izdavanje dinarskih obveznica međunarodnih finansijskih institucija, doprineće razvoju finansijskog tržišta u Srbiji i smanjiti učešće evra u finansijskim transakcijama. To je važan doprinos dinarizaciji. Šteta što se to nije ranije dogodilo – konstatuje Živković.

Na pitanje da li je država izmenama zakonskih propisa koji su omogućili da i međunarodne finansijske institucije na domaćem tržištu plasiraju dinarske obveznice, praktično sama sebi dovela jeftiniju konkurenciju, Živković odgovara negativno. Kako kaže, to nije toliko veliki obim da bi mogao da konkuriše državi kao emitentu.

Prema rečima Nenada Gujaničića iz „Vajz brokera” to će svakako obogatiti ponudu na siromašnom tržištu kapitala u Srbiji.

– Međutim ostaje pitanje da li je pre ovog koraka trebalo uraditi više na razvoju domaćih emitenata. Naime, državi je trebalo nekoliko godina da omogući sekundarno trgovanje njenim dužničkim papirima, dok se municipalne i korporativne obveznice nalaze na prilično niskom nivou razvoja. Ne treba ni spominjati gde se država nalazi kada je u pitanju tržište akcija gde godinama izbegava da listira „Telekom”, dok će verovatno uraditi sve da se EPS nikada ne pojavi na berzi. Ako ovome dodamo i slabu zaštitu prava manjinskih akcionara i loše funkcionisanje institucija, onda i ne čudi što se tržište nalazi na ovom nivou razvoja, pa je mnogo lakše strancima omogućiti da ovde plasiraju papire – smatra Gujaničić.