Aktuelno - Srbija

Jeftinije gorivo još daleko

Prvi put od decembra prošle godine, cene nafte na svetskim berzama pale su ispod 50 dolara za barel.

Početkom januara prosečna cena barela iznosila je 57,10 dolara, da bi se do pre tri dana prodavala po ceni od 51,97.

Američka laka nafta za isporuke u aprilu pojeftinila je za 74 centa na 49,54 dolara po barelu, dok je severnomorska nafta „brent” za isporuku u maju pala za čak 1,09 dolara.

Cena nafte kretala se iznad 50 dolara za barel otkako su OPEK i druge zemlje-proizvođači počeli da režu proizvodnju od nove godine, u nastojanju da smanje višak ponude na globalnom tržištu. Koliko pad cene sirove nafte na berzama, koji je usledio posle vesti da su rezerve neprodate nafte u SAD porasle na 8,2 miliona barela dnevno (četiri puta više od očekivanja berzi), može da se odrazi na cene derivata kod nas?

Bora Tatić, predsednik Upravnog odbora Udruženja benzinskih stanica, kaže, da bi ovo pojeftinjenje uz stabilan kurs evra i dolara moglo da dovede do izvesnog pojeftinjenja goriva u Srbiji.

– Do tog pojeftinjenja neće doći sutra ili prekosutra, već kada se potroše zalihe kupljenje po prethodno, višim cenama. Teško je predvideti da li će barel nafte nastaviti da pada ispod 50 dolara, ali je za sada najvažnije da se u narednom periodu ne očekuje poskupljenje goriva, kaže on.

Povećanja cene goriva nije bilo ni u prethodne tri nedelje, čemu je najviše doprineo stabilan kurs evra i dolara, ali i cena sirove nafte na berzama, objašnjava Tatić.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže, da je odluka OPEK-a o smanjenju proizvodnje doprinela oporavku cene nafte sa ciljem da dostigne održivi nivo. Odnosno, da bude na nivou koji će dugoročno omogućiti nova istraživanja i bar očuvanje nivoa eksploatacije.

Međutim, rast cena sirove nafte istovremeno je učinio ekonomski prihvatljivom eksploataciju iz skupljih izvora, tako da je smanjenje proizvodnje u zemljama OPEK-a posredno doprinelo rastu proizvodnje u nekim drugim zemljama.

– Kada se ovome doda i promena u potražnji, dolazi se do nivoa oko koga oscilira cena sirove nafte. Posmatrajući promene od početka 2017. to je nivo od oko 55-56 dolara po barelu, kaže Mićović.

Krajem prošle godine procenjeno je da bi prosečna cena nafte tipa „brent” koja se prerađuje u Srbiji, u ovoj godini mogla da bude oko 60 dolara po barelu. S obzirom na to da se uz manje oscilacije cena barela ove vrste nafte u prva dva i po meseca kreće od 55 do 56 dolara, to su promene koje ne odstupaju od ranije iznetih procena, kaže Mićović.

Upoređujući cene goriva kod nas i u okruženju Srbija i dalje ima gotovo najvišu cenu evrodizela – 1,22 evra po litri, koliko košta i u Albaniji. Sve druge okolne zemlje jeftinije toče dizel – u BiH 0,91 evrocenti.

Kada je reč o benzinu, litar u Srbiji košta 1,16 evra. Jeftiniji je u BiH, Bugarskoj, Makedoniji, dok je najskuplji u Hrvatskoj i Sloveniji i košta 1,30 evra.

Paradoks je, da većina naftnih kompanija, koje posluju u Srbiji, jeftinije prodaje gorivo u okruženju, nego na domaćim pumpama. Razlog tome su i dalje velika državna zahvatanja u ceni goriva (akcize, pdv naknade za obavezne rezerve) koja opterećuju cenu goriva s više od 60 odsto.

Zato ne čudi, što je litar dizela koji se iz Srbije prodaje u BiH 110 dinara s cenom transporta, a u Srbiji 150.