Aktuelno - Srbija

Manje subvencije i dogodine

I posle treće revizije aranžmana iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jasno je da se sa štednjom ili takozvanim stezanjem kaiša nastavlja i u narednoj godini. Stavke na kojima će se najviše štedeti i dalje su plate u javnom sektoru i penzije, ali i smanjivanje subvencija za poljoprivredu i javne televizijske servise. Kolike se tačne uštede traže biće, međutim, jasno tek iz budžeta za 2016. godinu.

U osvit finansijske konsolidacije, koja je počela u novembru prošle godine, jasno je da država nije bila baš štedljiva, a to pokazuje i izveštaj o dodeli državne pomoći u 2014. godini, koji je objavilo Ministarstvo finansija. U prošloj godini dodeljena je državna pomoć od oko 106 milijardi dinara ili 904 miliona evra.

U odnosu na ukupnu dodeljenu državnu pomoć u 2013. godini to je za oko 30 odsto više, a u odnosu na 2012. za 21 odsto više.

Učešće državne pomoći u bruto domaćem proizvodu (BDP) prošle godine iznosilo je 2,74, u 2013. bilo je 2,25, a 2012. godine 2,6 odsto.

Zašto je država prošle godine bila izdašnija u davanju subvencija?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su državna davanja bila veća baš zbog finansijske konsolidacije. Sporazumom s Međunarodnim monetarnim fondom država se obavezala da će ubuduće smanjiti ta izdvajanja pa su neka državna davanja unapred isplaćena, jer u ovoj godini MMF to ne bi odobrio. U ovoj godini, baš iz tih razloga, državna pomoć će biti manja. Na primer, sektor čelika, što znači železaru u Smederevu, država je prošle godine pomogla sa 7,8 milijardi dinara. Arsić podseća da je novi menadžment preuzeo železaru sa zalihama vrednim 100 miliona evra.

Inače, sektor rudarstva, što su mahom subvencije za rudnik Resavicu, država je pomogla sa 4,5 milijardi dinara, a sektor saobraćaja što su u stvari subvencije za železnicu sa 12,7 milijardi dinara. Petrohemijski kompleks ne dobija subvencije, jer zbog niže cene nafte i gasa uspeva da radi bez subvencija.

– Učešće državne pomoći u BDP-u kod nas je visoko i veće je nego što je to primereno tržišnoj privredi. Trebalo bi da se smanji na jedan do 1,5 odsto BDP-a koliko je u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Mi sistematski treba da smanjimo subvencije i na tome treba štedeti i narednih godina. Protivnici privatizacije javnih preduzeća zaboravljaju da su i u razvijenim evropskim zemljama pre privatizacije bila velika državna davanja ne samo infrastrukturi, već i industriji. Za nas je rešenje da se neka preduzeća privatizuju, a neka restrukturiraju. I druge zemlje daju velika sredstva za železnicu, ali se ona usmeravaju za investicije, a kod nas čak i za plate. Plus što i investicije finansira država – kaže Arsić.

Izveštaj o dodeli državne pomoći otkriva i druge velike korisnike državne pomoći, kao što je poljoprivreda, kojoj je u 2014. godini dodeljena pomoć od gotovo 33 milijarde dinara ili 291 milion evra. To je za četvrtinu više u odnosu na 2013, a prema 2012. za 31 odsto. Poljoprivreda učestvuje sa 31 odsto u ukupnoj državnoj pomoći, dok ostatak „odlazi” industriji.

Inače, prema metodologiji Evropske unije, državna pomoć sektoru industrije i usluga deli se na horizontalnu i regionalnu državnu pomoć. Horizontalna pomoć namenjena je većem broju unapred nepoznatih korisnika i znatno manje narušava tržišnu konkurenciju od sektorske državne pomoći. Pozitivni efekti ove kategorije pomoći su višestruki, pa se smatra manje selektivnom od sektorske državne pomoći.

Ova druga vrsta državne pomoći je namenjena privrednim subjektima u pojedinim delatnostima i znatno je selektivnija u odnosu na horizontalnu pomoć i, samim tim, u većoj meri narušava ili preti da naruši, konkurenciju na tržištu. Zbog toga EU primenjuje posebna pravila za dodelu državne pomoći u osetljivim sektorima, kao što su sektori čelika, uglja, sintetičkih vlakana i transporta.

Regionalna državna pomoć dodeljuje se radi podsticaja privrednog razvoja nerazvijenih, odnosno manje razvijenih regiona, pre svega onih u kojima je životni standard izuzetno nizak ili u kojima vlada velika nezaposlenost.