Aktuelno - Srbija

Na birokratiju otišlo 3,7 odsto BDP-a Srbije

Administrativni troškovi preduzeća u Srbiji prošle godine iznosili su 1,07 milijardi evra, odnosno 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), rezultati su danas objavljene studije Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

U poređenju s podacima iz 2010, prema kojima su administrativni troškovi činili 4,2 odsto BDP, došlo je do pomaka, ali ne kao rezultat ukidanja opterećenja, kazala je zamenica direktora Projekta USAID za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević na konferenciji za novinare u Beogradu.

Stručnjak USAID-a Branko Radulović istakao je da je osnovni uzrok poboljšanja pad zarada i ukupne privredne aktivnosti, kao i prelazak firmi u "sivu zonu".

"Radi ilustracije, broj onih koji moraju da uplate pazar i vode knjigu evidencije prometa robe i usluga (KEPU knjiga) pao je sa oko 90.600 na 84.000. Čim imate manje posla imate i manje birokratije", kazao je Radulović.

Učešće državnih administrativnih zahteva u BDP od 3,7 odsto visoko je u odnosu na zemlje EU, jer u Austriji na ove troškove odlazi 2,8 odsto BDP-a, u Češkoj tri odsto, u Danskoj 2,2 odsto, a u Nemačkoj 1,7 odsto, rečeno je na konferenciji.

Prema stručnjacima USAID-a neophodno je ukidanje više od 40 procedura, među kojima su one vezane za trudničko i porodiljsko odsustvo i obaveza vođenje KEPU knjige.

Kao primer komplikovane procedure Radulović je naveo postupak izdavanja poreskog uverenja, koje su svi intervjuisani prilikom istraživanja dobili posle pet do 10 dana jer "mora da ga potpiše šef", a u pojedinim poreskim upravama službenici nisu hteli da prime zahtev ako nije iz njihove filijale.

Kako je Radulović naveo, to uverenje, koje je često veoma važno dobiti istog dana, moglo bi se izdavati odmah ako se službenicima poreske uprave omogući da stavljaju faksimil nadležnog lica.

On je ocenio da 2013. godina "obećava" po pitanju smanjenja nepotrebnih troškova, i kao pozitivnu promenu naveo pojednostavljenje procedure prijave i odjave radnika.

Radulović je dodao i da očekuje velike uštede posle uspostavljanja elektronske komunikacije s poreskom upravom, ali da se može samo spekulisati o tome kada će se to dogoditi, jer se konstantno odlaže.

Istraživanje USAID-a sprovedeno je metodom standardnog troška koji se primenjuje u svim zemljama Evropske unije od 2009. godine.

Ovaj metod ne uzima u obzir troškove plaćanja poreza, carina, naknada, kazni, sticanja profesionalnih zvanja, žalbi i sudskih postupaka.