Aktuelno - Srbija

Od 1. januara povećanje penzija za 5,9 odsto

Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), istakao da sve što država ulaže u auto-puteve, železnicu, izgradnju mostova, škola, zdravstvenih ustanova podstiče privatne investicije i rast ekonomije, jer se otvaraju nova radna mesta i obezbeđuje rast građevinskog i ostalih sektora.

Iz tog razloga, kako je ukazao, naredne godine imaćemo više od 330 milijardi dinara izdvojenih za kapitalna ulaganja, što čini 5,5 odsto našeg BDP-a.

Na osnovu procena za sledeću godinu predvideli smo rast našeg BDP-a za šest odsto, rekao je ministar i podsetio na to da je u poslednjem kvartalu 2019. godine stopa rasta naše ekonomije bila 6,2 procenta, a u prvom kvartalu ove godine, iako je epidemija koronavirusa počela u martu, imali smo stopu rasta od 5,1 odsto.

Mali je, govoreći o povećanju životnog standarda, napomenuo da je od 1. januara sledeće godine planirano povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, kao i dodatno rasterećenje privrede, odnosno smanjenje doprinosa za 0,6 odsto.

Prema njegovim rečima, penzije će po švajcarskoj formuli od 1. januara biti povećane za 5,9 odsto, minimalna zarada će porasti za 6,6 procenata, plate za zdravstvene radnike za pet odsto, dok će za ostale u javnom sektoru one biti uvećane za 3,5 odsto, a od 1. aprila i dodatno za 1,5 odsto, a u planu je i povećanje plata za vojnike za 10 procenata.

Ministar je naglasio da za sada nema potrebe za dodatnim prolongiranjem plaćanja poreza i doprinosa, ali da se prati situacija u svetskoj, regionalnoj i domaćoj ekonomiji.

Ove godine, milion i 50 hiljada zaposlenih dobilo je pet minimalnih zarada, ali ne isključujem mogućnost pomoći naredne godine. To naravno zavisi od situacije u svetskoj ekonomiji, kao i od stope i brzine oporavka ekonomije u regionu, predočio je Mali.

Država je, kako je napomenuo, tokom 2020. godine pomogla građane i privredu sa više od šest milijardi evra, uz dodatne mere do kraja godine, što čini 12,7 odsto našeg BDP-a.

Ministar se osvrnuo i na javni dug Srbije, konstatujući da je pandemija koronavirusa povećala javni dug u svim državama, ali da mi nismo prešli nivo Mastrihta od 60 odsto niti u 2020, niti je to predviđeno u 2021. godini.

Mi nemamo ništa vanredno, osim redovnih aukcija koje smo planirali za narednu godinu. Ne računam bilateralne sporazume koje imamo za velike investicije, poput završetka dela auto-puta Preljina–Požega. Kako se budu završavali radovi, tako ćemo povlačiti novac, objasnio je on.

Mali je dodao da se Srbija ne zadužuje kao što je nekada bio slučaj, i objasnio da će država od prodaje Komercijalne banke gotovo polovinu novca iskoristiti za vraćanje starog duga iz 2012. godine.

Naime, kako je predočio, reč je o azerbejdžanskom kreditu. Mi sada na međunarodnom tržištu dobijamo jedan odsto kamate, a ovo je kredit od četiri odsto na 300 miliona evra.

Pre dve nedelje smo iskoristili povoljnu situaciju na tržištu i refinansirali deo kredita koji je uzet po stopi od 7,25 odsto i koji dospeva u septembru naredne godine. Taj kredit smo refinansirali po stopi od jedan odsto. Upravo to se zove odgovorna ekonomska politika, odnosno odgovorno upravljanje javnim dugom, objasnio je Mali.

Ministar je ponovio da se sledeće godine povećavaju plate i penzije u skladu sa mogućnostima i da se ulaže u kapitalne investicije bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti, bez povećanja javnog duga u odnosu na BDP, ocenjujući da se na taj način borimo za stopu rasta koju smo imali pre krize.